Novi Sad, odnosno njegovo staro jezgro, poprište je borbe za građenje/postavljanje novih garaža. “Građanska inicijativa” prikuplja potpise protiv projekta da se zelena površina između Muzeja Vojvodine i Muzeja savremene umetnosti pretvori u garažu.
Prikupljanje potpisa u Zmaj Jovinoj ulici
Mada je od poslednjeg pokušaja prošlo samo sedam godina, novosadska vlast ponovo namerava da u Dunavskoj ulici, između Muzeja Vojvodine i Muzeja savremene umetnosti Vojvodine sagradi garažu i time, navodno, olakša parkiranje u centru grada. Javnost je poprilično zatečena aktuelizovanjem stare ideje. Mogućnost postavljanja montažne garaže na atraktivnom prostoru je u prošlosti razmatrana više puta, najintezivnije od 2007/08. godine i uvek su argumenti protiv bili daleko brojniji od onih za, pa je novosadski Zavod za urbanizam generalnom regulacijom kvarta prošlog leta (2014) ukinuo mogućnost da na ovom mestu uopšte bude garaža. Stekao se utisak da su gradski planeri odustali od nakane.
Ali, nisu! Pre pola godine Zavod za zaštitu spomenika kulture menja svoje viđenje, insistira na povratku starog detaljnog plana, Zavod za urbanizam se saglašava. Iznenađenje je tim veće što se poslednjih meseci uređuje Trg Republike u starom jezgru grada, čijim sastavnim delom se u budućnosti doživljava i zelena površina između dva muzeja. U neposrednoj blizini su Arhiv Vojvodine, Zbirka strane umetnosti Muzeja Grada i još nekoliko zdanja potencijalno umetničkog sadržaja. Ceo kvart se dugoročno može posmatrati kao kulturna oaza koju grad Novi Sad nema sistematski uobličenu.
Zelena površina između Muzeja Vojvodine i MSUV
Muzej Vojvodine i MSUV su i sopstveni razvoj planirali uz pretpostavku očuvanja zelenila i slobodnog prostora. Tako je na pozivnom konkursu radi prikupljanja ideja za konačno uređenje pristupa MSUV i okoline (2014), šestoro autora ponudilo zanimljiva rešenja. Pobednik je bio tim Autori + Raum. U svakom projektu uvažena je postojeća zelena površina.
Očito je da Novi Sad nema rešen problem parkiranja. Međutim, teško da je izlaz u građenju/postavljanju garaža na rubu užeg centra. Svaki grad je oblikovan prema potrebama i mogućnostima vremena u kome je nastajao, a za Novi Sad to su 18. i 19. vek. Širina ulica bila je primerena kolskom, potom jednošinskom saobraćaju i nema tog čarobnog ključa koji bi omogućio da danas svi koji žele u centar dolaze sopstvenim autom. Ništa novi, ni neobično. Novi Sad je sličan evropskim gradovima i nije potrebno raditi ništa više od onoga kako su ovom problemu pristupili ti drugi.
Radni dan u Briselu
Kopenhagen, Prag, Amsterdam, Brisel pokazuju kako moderni urbanisti nalaze rešenja – ne u podizanju garaža, već u razvoju javnog saobraćaja, podsticanju vožnje biciklom, uređivanju bulevara i ulica kako bi građani sa bližih destinacija u centar dolazili peške, ali i višestruko skupljim tarifiranjem i samog prolaska automobilom kroz staro gradsko jezgro. (o skupljem parkiranju da i ne govorimo!) Posle više decenija lutanja Novi Sad je uspeo da mrežu linija u lokalnom javnom saobraćaju oblikuje tako da su onuhvaćene sve važne tačke u centru. Novo poboljšanje moguće je postići favorizovanjem vozila na gas, ekološki prihvatljivog goriva, kao i povezivanjem centra grada s većim kvartovima biciklističkim trasama.
Možda loklani političari, pogotovo pola godine pred izbore nisu ljubitelji savremenih urbanih trendova. Radije bi prikupljali glasove i dodvoravali se brojnoj skupini vlasnika vozila, bogatijem i moćnijem segmentu Novosađana naviklom na ugađanja. Ali, Novi Sad je i po svetskim kriterijumima postao grad srednje veličine i poseduje sve prateće kvalitete i probleme u skladu s veličinom. Razvoj po meri čoveka podrazumeva poštovanje kako sopstvenog graditeljskog nasleđa, kulturnih institucija tako i dragocenih zelenih površina. Palanačka osionost morala bi biti prošlost.
Živan Lazić
PROČITAJTE VIŠE NA: