Profesor Beogradskog univerziteta Ranko Bugarski (1933, Bosna i Hercegovina) autor je više od dvadeset knjiga iz oblasti anglistike, opšte i promenjene lingvistike, sociolingvistike… Njegova nova knjiga “Srpske slivenice – Monografija sa rečnikom“ (Akademska knjiga, Novi Sad, 2019) odnosi se na reči “slivenice” koje nastaju kombinovanjem postojećih reči u novu celinu. Kako su nastale reči kao na primer “motel”, “smog”, naziv TV serije “Kalifornikacija”, Brexit ili „guja“, svekriva“? U pitanju su reči dvostrukog identiteta.
Pre svega, onim koji nisu lingvisti, treba razjasniti pojam slivenice čiji je tvorac naš lingvista Ranko Bugarski uvodeći ovaj termin po analogiji sa složenicama, izvedenicama, tvorenicama i sličnim gramatačkim terminima. Radi se o povezivanju dveju reči koje tada dobijaju novo značenje. Da li ste znali da je engleska kovanica smog nastala povezivanjem reči – smoke (dim) i fog (magla), u novom značenju to je slivenica – mešavina dima i magle? A motel? Ni ne pomišljamo da su u ovaj pojam uključene reči motor i hotel koje spojene stvaraju novo značenje – motel je hotel za motoriste (iako i često mesto susreta tajnih ljubavnika, prim.korzoportal). Naziv jedne od globalno prepoznatih TV serija “Kalifornikacija” takoće je kovanica od dve reči “Kalifornija” i fornication/bludničenje. U srpskom jeziku poznate su slivenice guja (gušter + zmija), štalog (štala + brlog), šaljiva tvorenica svekriva (svekrva+ kriva). Ovaj model nastajanja slivenica uočava se u nemačkom, ruskom, engleskom jeziku… i navodi ih kao primere Ranko Bugarski u svojoj knjizi.
Ranko Bugarski u Predgovoru knjige “Srpske slivnica – Monografija sa rečnikom” piše – “Autor veruje da bi, pored same nekonvencionalne i drugde mahom nedostupne leksičke građe, koja svojim obim predstavlja i samostalnu vrednost, u ovoj knjizi sadržane opservacije i analize mogle da budu zanimljive, i podsticajne za dalja proučavanja, sa stanovišta tvorbe reči i mehanizama jezičkog stvaralaštva, a svakako I sociolingvistike, pa I psiholingvistike. Neki njeni delovi možda će privući pažnju proučavalaca dečjeg govora, omladinskog žargona, te medijskih, reklamnih i političkih registara jezika u javnoj upotrebi, ali i svih drugih koji žele da prate aktuelna zbivanja u svetu reči”.