Američki autor Pol Oster (1947–2024) napisao je roman “Baumgartner” (Geopoetika, 2024), ne znajući da mu je to poslednja knjiga. Prevod sa engleskog: Ivana Đurić Paunović. Foto: Rita Kinka
Foto: korzoportal
“Baumgartner” Pola Ostera je esencija života, svojevrstna porodična saga oličena u piščevom, mogućem, alter egu Saju Baumgartneru, univerzitetskom profesoru filozofije i etike, udovcu bez dece, čija supruga je nesrećno stradala surfujući, koji se u poznim godinama ponovo zaljubljuje. Roman je napisao ne znajući da mu je poslednji, a da je to znao mogao bi ga možda proglasiti testamentarnim sa, ma kako banalno zvučalo, porukom da život ima smisla neprekidno se obnavljajući. Život i smrt još jednom pokazuju neraskidivu vezu u kojoj, paradoksalno, pobeđuje život.
“…Čoveku nema života ako nije povezan s drugima, i ako imaš dovoljno sreće da ostvariš duboku vezu s drugom osobom, da si povezan tako da ti je ta druga osoba važna koliko si važan sam sebi, e tada život postaje i više nego podnošljiv, postaje dobar. Ono što mi imamo je dobro, ali nije dovoljno dobro, barem za mene nije dovoljno dobro, i ono što ne razumem jeste zbog čega te je uplašila pomisao da se udaš za mene…”
Naslov Osterovog romana “Baumgartner” kako piše Anđelka Cvijić (“Danas”, 31. avgust – 1. septembar 2024) nagoveštava priču – “… u naslovu se kriju i imenica i lična zamenica (u ovom slučaju prezime) nemačkog porekla, koja znači ‘baštovan’, osoba koja se brine o uređenju zelenila, neguje njegovu lepotu, a onu već usahlu budi. On, taj vrtlar, u slučaju Osterovog romana i stvaran je, i simboličan: posle tragične smrti svoje supruge, glavni junak Baumgartner se odlučuje da oplevi baštu svojih uspomena…”
I on je plevi temljeno, pronalazi rukopise svoje žene želeći da ih sistematizuje i objavi, ali i odlazi u Ukrajinu odakle potiče porodica njegove majke. “…Spletom okolnosti, došao sam u Ukrajinu 2017. Imao sam posla u Ljvovu ali sam iskoristio slobodan dan kako bih otputovao na jug, i proveo popodne u Ivano-Frankivsku, gradu u kom je početkom osamdesetih godina devetenaestog veka na svet došao moj deda sa majčine strane… Tako izgledaju protivrečne istine te hiljadu dvesta kilometara široke tampon-države nasukane na poljima pokolja izmežu Istoka i Zapada, jer dok Ukrajina električnim sokom napaja jednu stranu da bi ljudi mogli da pale svetla i rade normalno sve što treba, sa druge strane ona nastavlja da proliva krv kako bi odbranila svoju sve manju terotiriju kojoj rat neprekidno preti…”
Roman “Baumgartner” najbolje tumači Ivana Đurić Paunović koja ga je prevela:
“Poslednji roman Pola Ostera, Baumgartner, kritičari su pre svega predstavili kao prozu koja se bavi starenjem, sećanjem i gubicima. Ali za njegovog protagonistu, Saja Baumgartnera, profesora filozofije i etike na Prinstonu, koji se nalazi na kraju svog profesionalnog puta, one su povod za pokušaj da se nastavi dalje. Onog dalje, iz Nemuštog Samjuela Beketa: „Ne mogu dalje. Idem dalje“. Starenje je tu da bi Baumgartner naučio da uvažava nove zakonomernosti svog tela, što on i čini, mada ponekad pravi grube, smešne i trapave greške. Vedrina i tama, humor i tragika, ali i potreba za ljubavlju i zajedništvom, boje ovu priču čiji je kraj takav da sve može krenuti ispocetka…”
Pol Oster prevođen je na četrdeset jezika, u izdanju Geopoetike su romani „Mesečeva palata“, „Njujorška trilogija“, „Otkrivanje samoće“, „Levijatan“… Ivana Đurić Paunović prevela ih je četrnaest.