Roman „Deca“ Milene Marković (Zemun, 1974 – živi u Beogradu) dobio je NIN-ovu književnu Nagradu za roman godine 2021. U formi poeme napisala je autobiografiju (Lom, 2021) čije delove je čitala u Novosadskom pozorištu mladih i potpisivala svoju knjigu. Korzoportal prenosi delove iz knjige. Foto koncept: Kaća Lazukić Ljubinković
… videćeš na klupi mene/i nikolu kako mu/sedim na krilu/a hram se gradi/smejemo se/došao je na odsustvo/prođi hram i idi bulevarom/tu je grad nekad završavao/počinjale su štale i blato/spusti se velikom ulicom/do tvoje lepe kuće/iza tvoje lepe kuće ima most preko dunava/tamno stoji vojvodina ravna/razne su se vojske tu/zaustavile/možeš da kupiš marcipan/sa mustafom i eugenom savojskim/kupi mi ja ću ga jesi/pozovi druga na piće u svoju lepu kužu/treba samo da pređe ulicu/sedite za sto/i dalje će da pada sneg/eto me deco letim kroz pahulje/nad mojim belim gradom/sutra će ga isprljati/razneti/kopati graditi/gađati gaziti/pregazit a sneg će opet da pada/dunavom ploviće led/onda će nova deca da zaplaču/kad progledaju kad prodišu/trešnje paperjem plaze već vidim/doći će i leto/golim će leđima devojke pliviti/i vladati/hodaj mi sine daleko/živi uči gledaj praštaj/i nemoj ništa/zaboraviti
… prva moja priča se zvala/devojka i vetar/bila jednom jedna devojka/lepa i ponosna/brza i smejava/sa dugom kosom i belim rukama/i ta je devojka mislila/ja sam najbolja i najlepša/ovde nema nikoga za mene/gde je taj koji je za mene/gde je taj koji je za mene/jednom je dobila cveće devojka/bacila je/drugi put dobila je pesmu/bacila je/treći put dobila je prsten/bacila je/i jednog dana došao je vetar/i vetar je tako zagrlio/da nije mogla da diše/i vetar joj je podigao suknju/i vetar joj je podigao kosu/i vetar je okrenuo i obrnuo/i nije znala devojka/šta se s njom dešava/i onda je nju vetar podigao/i odneo daleko daleko/više je nikada nisu videli/ni mama ni tata ni bata ni seka/postala je strašna vetrovita kraljica/tamo u oblacima/i jednino što je volela/to su bila deca/deca dole što trče i skaču/deca što se smeju/deca što ne plaču/a sad spavaj…
… zvezdooki majkin/šta si to sanjao pa si mi plakao/ja sam videla reku i rekino dete/zvezdooki majkin/šta si to video pa si se prepao/ja sam čitala vesti gradovi gore/neki su gladni neki se tove/srcoliki majkin/probuđen smešiš se/to ti je život/malo si plakao/malo se smeješ/sve su žene izašle na prozore/da te gledaju kako prolaziš/jabuko maslino radosti/one su se nasmejale/istresle tepihe i čarđave i prekrivke/lopto šarena/pušile su i pričale/i zatvorile prozore/a ti si porastao/za jedan sat za jedan dan/za nama stupaju čete/leptira i bubamara/vrabaca i vilin konjica/svi stupaju po oblom kamenju/i svežoj travi pod pitomimom/nebom
kada ćeš imati brkove da se ne plašim/obećaj mi unuke/kada ćeš jovane plašim se/goluba i senke i crvenog meseca koji će noćas/da bude blizu zemlji/gde su ti tvoji brkovi/ajde više porasti/da mi kažeš ništa strašno…
… a ja imam retardiranog sina/on mi kaže milena ja kažem molim/on mi kaže šta kažeš molim/ja mu kažem šta želiš da ti kažem/onda on kaže ništa onda kaže milena/ja mu kažem šta je/on kaže šta ću da ručam/ja mu kažem ručaćeš meso i krompir/on kaže a gde je čokolada/ja kažem čokoladu ćeš da jedeš ueče u kreveti sa čajem/on kaže a šta ću da pijem/i tako svaki dan po više puta vodimo razgovore/jedva čekam da legne uveče u kadu/i da me ostavi na miru/a u kadi sam ga naučila da drka/on se smeši kad izađe iz kade/i jede čokoladu i gleda film u svojoj sobi/onda ga ljubim i kažem laku noć/i sedim pušim dok ne dođe vreme da ga vodim da/piša jer desi mu se/od lekova da se upiša/mali jovan jabučica spava u dugoj sobi…
… i svake godine deca rastu/samo moje ne raste/ne priča niti se igra/ne možeš biti ponosan/ne možeš biti radostan/živiš jedan isti dan/polako jedan po jedan/odlaze drugovi odlaze drugarice/svako ko je solidno situiran/ima devojku ili dečka/ostaju narkomani pederi lezbejke ludaci/lenjivci nikogovići i izgubljeni/polako/prestajem da budem mlada devojka/približava se trideseta/mene/pozivaju na divna mesta i ja putujem/dobijam nagrade izvode mi se predstave/izlaze mi knjige/prvi put otkako sam devojčica vidim francusku/nisam ni jedan jedini put pomislila na svoje dete/u krdu ljudi gutam lepotu nabreklih gradova/on je kod svoje mile babe hoda porde reke/kida grančice i lišće uvrće kese i pantljike/kada ja putujem zavidna za svojim nagradama/on ima šest sedam osam devet godina/ja imam oči pune mostova i katedrala/imam knjigu pesama dve drame u pozorištu/topaz mi crven u rukama u očima crne suze…
…