Milan Tripković, prepoznat kao pisac koji je bio u užem izboru za Ninovu nagradu 2023. godine (“Klub istinskih stvaralaca”, Fabrika knjiga), napisao je novi roman “Besmrtne ludosti gospođe Kubat” (Akademska knjiga, 2025). Piše: Bojana Karavidić. Ilustracije: Tarko Janoš, izložba “KonTFuzija”, Galerija SULUV.
Novi roman, satirični triler, Milana Tripkovića Besmrtne ludosti gospođe Kubat priča je o ženi srednjih godina, majci odraslog sina, razvedenoj, koja u vrtlogu vremena u kome živi pokušava da putem samopromocije na svom video kanalu Marija Kubat –Trener budućih šampiona ličnog prosperiteta i životnih pobednika, na društvenim mrežama i na javnim treninzima-radionicama, potencijalnim sledbenicima ponudi kako se osvaja sreća, pritom, da ovako sebi obezbedi sredstva za život, odnosno – pare. U osmišljavanju programa, sa asistentkinjom Nadom sklonoj muljačini, koju će posle izvesnog vremena otkačiti, koji se zasnivaju na popularnoj literaturi samopomoći u kojoj se nude recepti za sticanje samopouzdanja, pronalaženje idealnog partnera, razrešavanje problema na poslu i uopšte, za snalaženje u galimatijasu životnih situacija, junakinja romana čije ime je u naslovu, upušta se u rešavanju slučaja šesnaestogodišnje V.S. devojčice koja se nalazi u novosadskoj Dečijoj bolnici i samopovređuje se. Zbog čega? Izvesni gospodin koji nenajavljen dolazi u stan dok se ona još tušira, sin otvara vrata, “pa brže-bolje skine taj kompaktni grumen pene sa glave i utrlja ga u bademantil”, jutro je, poziva je da svojim komunikacijskim veštinama ubedi maloletnicu da ne prijavi da ju je silovao i nadrogirao sin poznatog gradskog mogula, a uz odgovarajuću nadokanadu u evrima, o kojoj naša junakinja može samo da sanja. Ona to odbija, a šta je zatim bilo, čitaćete.
„Zagonetka“
Pisac Milan Tripković je intrigantan, nepatetični pripovedač koji toplinom (nedostajućoj u svakodnevici) i suptilnim humorom, hirurški precizno oslikava društvenu stvarnost u kojoj smo izgubili temeljni oslonac kroz sudbinu Marije Kubat. Njegov pristup u formi podseća na scenario za nemi film – svako poglavlje, ima ih tridesetdva, čitaoca uvodi u priču “a šta se zatim dogodilo” – kroz koloplet životnih problema takozvanih malih ljudi (na kojima počiva svet) koji se kao i glavna junakinja suočava sa neplaćenim računima, praznim frižiderom, ruiniranim kupatilom koje nikada neće biti obnovljeno…
Ljubavni život gospođe Kubat je priča za sebe. Ona je novosadska Štefica Cvek u raljama života (mislim da bi Dubravka Ugrešić odobrila ovaj njen romaneskni alter ego koji je osmislio Tripković). Kad se zaljubi biva zaslepljena emocijama, drhti od ljubavi, napaja se ljubavlju koju zamišlja kao ostvarenje sna, strepi da li je dovoljno poželjna za Njega u toj vikendici gde je sporovodi na brzaka. Priprema svoj stan za Njegovo useljenje koje priželjkuje, primećuje da je čiviluk pretrpan njenim stvarima, pa ih sklanja, iz ormana premešta svoju garderobu da bi napravila mesta za Njegovu. Ali Tripković svojoj junakinji ipak ne dozvoljava da potpuno pobenavi od ljubavi – “Počela je i da spava na ‘svojoj’ polovini kreveta kad je postala svesna da spava na sredini i da ne ostavlja nimalo prostora za savršenog.” Taj piščev blago humorni ton, protkan satiričnim valerima, prisutan je u celoj knjizi, uz osvežavajuće rečenice koje zalične na alanfordovske (Novac možda ne kupuje sreću gospođo Kubat, ali siromaštvo čini podnošljivijim. ). Za sada ona ne primećuje da je subject njene ljubavi narcis bez pokrića, impotentan, ali mic-po-mic, kako teče roman, junakinji iz naslova knjige pali se crvena lampica. Iz sačekuše preko puta zgrade u kojoj stanuje njen ljubavnik vidi da u poznati joj auto ulaze žena i dvoje dece. Vozač je ON.
Ovaj ljubavni kliše samo je deo triler romana u kome pisac traga za pravdom (sporom, ali dostižnom), a junakinju i junake nedvosmisleno boji svojom neskrivenom naklonošću/netrpeljivošću da bi sačinio roman koji ima univerzalnu vrednost, vreme ga neće pregaziti.
„Kavez“
Knjiga “Besmrtne ludosti gospođe Kubat” je svojevrsni romaneskni bedeker za putovanje kroz Srbiju u 21. veku, kroz državu u kojoj caruju korupcija, namešteni tenderi, dileri droge, samovolja novokomponovanih biznismena, vlasnici skupih automobili koji usmrćuju slučajne prolaznike, beskrupulozni političari, prikrivanje zločina njihove dece, pranje para u javnim preduzećima putem besmislenih projekata, brzometni uspon takozvanih mladih lidera školovanih na tzv. radionicama/zoom kursevima (o, večernje škole opismenjavanja u Titovoj Jugoslaviji bili su univerziteti).
Pisac sve ovo secira na lokalitetu Novog Sada, na toponimima u centru grada ili okolini – Futoška ulica, Hotel Park, knjižara Bulevar, Veternik, osnovna škola „Petefi Šandor“, Petrovaradinska tvrđava, što daje još jednu vrednost romanu, jer Novi Sad posle pada nadstrešnice na železničkoj stanici kada je usmrćeno šesnaest osoba, ostaje zauvek ranjeni grad. Tripković je to nedvosmisleno želeo da ovekoveči u koricama svog romana bez dramatičnih iskaza. Osmehujući se dok čitamo knjigu, osmeh se pretvara u gorak, da bi se pred kraj pretvorio u suncem obasjan.
“Zato ćemo svakoga dana učiti po jednu afirmaciju za kolektivnu transformaciju. Ovo je prva: Sve što treba da uradimo je da tražimo, da verujemo i da budemo uporni, složni i odlučni. Univerzum može samo da pomogne, ali mi ovo moramo sami. Sutra na trgu, u šest. Za Veru”, rekla je gospođa Kubat u jednom od poglavlja melem knjige Besmrtne ludosti gospođe Kubat.
(Vera je silovana, nadrogirana maloletnica V.S. s početka romana, koja se uspešno oporavlja, dok se savest građana budi.) Svaka sličnost sa aktuelnim događajima u Novom Sadu/širom Srbije je dobrodošla i hvala piscu Milanu Tripkoviću na ovom romanesknom štivu nade.