Šestog aprila 2016. navršava se 75 godina od kada je u bombardovanju Beograda uništena Narodna biblioteka Srbije. Ovo je bio jedan od najtužnijih trenutaka u kulturnoj istoriji Srbije i Srba. Biblioteka u zgradi na Kosančićevom vencu potpuno je uništenja, a sa njom svi književni fondovi. U tekstu koji je pred vama, sažeti su svi važni podaci koji se odnose na istoriju Narodne biblioteke.
Glavna čitaonica Narodne biblioteke Srbije
Danas je Narodna biblioteka Srbije ustanova koja na potpuno adekvatan način obavlja zadatke matične nacionalne ustanove u svojoj oblasti. Može se slobodno naglasiti da je ona jedna od najmodernijih i najopremljnijih ustanova kulture u Srbiji. Tome je doprinela i temeljna rekonstrukcija enterijera, koja se odvijala u periodu od 2007-2011. godine, kada je upravnik bio Sreten Ugričić. Autor projekta rekonstrukcije enterijera je arh. Zoran Radojčić, koji je pobedio na javnom konkursu u saradnji sa Savezom arhitekata Srbije. Biblioteka je ovim renoviranjem dobila funkcionalno unapređenih 6.000 kvadratnih metara i 50 odsto više čitalačkih mesta, neograničen pristup internetu i milionskim digitalnim bibliotečkim kolekcijama. Potpuno su obnovljeni sistemi osvetljenja, ventilacije, klimatizacije. Novi izgled imaju ulazni hol sa pristupnim pultom, atrijum sa kafeterijom, veliki predprostor ispred centralne čitaonice s informativnim pultom, glavna čitaonica sa 389 korisničkih mesta, multimedijalna čitaonica, čitaonica za slepe i slabovide, bibliotekarski fond, pravna čitaonica, naučna čitaonica, čitaonica za legate (Miloša Crnjanskog, Milana Rakića, itd.) i čitaonica za kartografska izdanja. Dnevno internet stranica biblioteke ima 15.000 poseta. Godišnje pristigne i kataloški se obradi oko 20.000 primeraka knjiga, a u druge biblioteke u Srbiji se distribuira oko 55.000 knjiga.
Narodna biblioteka vuče korene iz 1832. godine, kada je uspostavljena kao poludržavna ustanova, pod pokroviteljstvom Jevrema Obrenovića, a prema usmenom odobrenju kneza Miloša. Fermanom je odlučeno da se osnuje u okviru štamparije, kao zajednička ustanova. Dvojica kulturnih pregalaca, Avram Petronijević i Cvetko Rajević, doneli su prve knjige iz Rusije, koje su na putu do Beograda pokisle, pa su se sušile i krpile kod Grigorija Vozarevića. Zato se smatra da je Vozarevićeva privatna biblioteka bila prvi fond novoosnovane biblioteke. Vozarević je svakako imao privatno čitalište, tada se to zvalo knjigohranilište.
Razvoj Narodne biblioteke je trajao postepeno, združivanjem Vozarevićeve zbirke i kneževskog fonda. Primer Jevrema Obrenovića ponovili su mnogi Srbi iz Beograda, Zemuna, Novog Sada, Budima i Velesa. Veliku pomoć dala je Matica srpska. Biblioteka se prvobitno nalazila u zgradi uz portu Saborne crkve, zidanoj u solidnom evropskom stilu, sa dućanom u prizemlju, na mestu današnje škole Kralj Petar. Tu je Vozarević imao knjižaru, to je bio prvi književni centar u Srbiji, gde su dolazili Vuk Karadžić i Dimitrije Isailović. Građani su je zvali Biblioteka varoši beogradske i Knjaževsko tipografijska biblioteka. Nakratko se preselila u Kragujevac, pa se vratila u Beograd.
Predlog o osnivanju Narodne biblioteke dao je Atanasije Nikolić, je na sednici Društva srpske slovesnosti 1842. godine. Društvo je prihvatilo ovaj predlog i odlučeno je da njom upravljaju administrator tipografije Dimitrije Isailović i Dimitrije Davidović, rodonačelnik štampe u Srbiji. Biblioteka je najviše napredovala kada su delovali Đura Daničić, Janko Šafarik, Stojan Novaković. Daničić je zaslužan što je 1881. godine dobila svoje današnje ime – Narodna bibloteka Srbije. Zadatak je bio da se sakupi svaka srpska knjiga.
Biblioteka je stradala u oba svetska rata. U Prvom svetskom ratu veći deo je prenet u Niš, pa u Kosovsku Mitrovicu, dok knjige nisu pale u ruke Bugara. Kao poražena strana, morali su da ih vrate u Beograd, spakovane u 150 sanduka. Ipak, jedan sanduk sa sa jevanđeljima, minejima i oktoisima na pergamentu iz 13, 14, i 15. veka, minej i tipik iz 16. i 17. veka i drugim starim knjigama nije vraćen. Uništeno je 56 starih knjiga i rukopisa, 3000 knjiga, 4000 časopisa. Prizrenski rukopis Dušanovog zakonika iz 16. veka nađen je slučajno 20 godina kasnije. Zato je preživeo šestoaprilsko bombardovanje.
Temelji zgrade Biblioteke na Kosančićevom vencu
Posle rata, upravnik Jovan Tomić je uporno tražio i na kraju našao zgradu za dom Biblioteke, i to od Milana Vape koji je imao svoju zgradu na Šancu, na Kosančićevom vencu broj 14, jer se selio na novu lokaciju na Topčiderskom drumu. Vapa je svoju zgradu na Vencu ustupio Biblioteci iz patriotskih razloga i zato se vodi kao jedan od najvećih dobrotvora Narodne biblioteke. U ovoj zgradi Biblioteka je počela da radi 1925. godine. Međutim, uslovi za rad nisu bili dobri za bibliotečki delatnost, zgrada je postajala dotrajala, opasna i za knjige i za zaposlene i posetioce, pa je uprava više puta podnosila zahteve za podizanje nove zgrade.
Pred Drugi svetski rat, u fondu Narodne biblioteke se nalazilo oko 300.000 knjiga. Imala je jedine primerke mnogih naslova. Približavanjem rata, postojale su inicijative da se knjige dislociraju na bezbednije mesto. Ostala je zabeležena priča da su dvojica bibliotekara, braća Đorđe i Živojin Radojčić samoinicijativno krenuli da spremaju sanduke na voz za Jelen Do – manastir Blagoveštenje, ali je upravnik Dragoslav Ilić, po naređenju ministra prosvete od 5. aprila odložio akciju, jer je Generalštab obećao da će ujutru stići vozila da prenesu sanduke do železničke stanice.
Ugljenisane knjige stradale u šestoaprilskom bombardovanju Beograda, izložene u Holu Biblioteke
Taj 6. april jedan je od od najnesrećnijih dana u istoriji Beograda i Srbije. Nestalo je 600.000 bibliotečkih jedinica, 1300 dragocenih rukopisa, starih knjiga, pisama, deo biblioteke Vuka Karadžića i Lukijana Mušickog. Ne zna se šta je sve izgorelo jer je stradao i katalog.
Narodna biblioteka Srbije na Vračarskom platou
Posle rata, Narodna biblioteka je obnovila rad od nule, u zgradi Srpske krune u Knez Mihailovoj ulici, gde se danas nalazi Biblioteka grada Beograda. Narodna biblioteka Srbije preselila se u novu zgradu na Vračarskom platou 1973. godine. Projektant zgrade Ivo Kurtović je napravio antologijsku građevinu, koja se nalazi u svim popisima moderne arhitekture Jugoslavije i Srbije. Zajedno sa velikom crkvom Svetog Save, Vračarski plato je postao kulturni i duhovni centar Srbije i Srba najvišeg ranga. Dugo je prostor oko Biblioteke i Hrama bio neuređen. Tek 2004. godine, paralelno sa spoljašnjim radovima na crkvi, rekonstruisan je i uređen javni prostor Platoa, čime je Narodna biblioteka Srbije konačno dobila svoje pristojno predvorje.
Aleksandar Stanojlović
PROČITAJTE I: sajam-knjiga-u-beogradu-post-festum, mario-vargas-ljosauz-umetnosti-i-knjizevnost-svet-mora-biti-bolji, drevna-graditeljska-bastina-pretvorena-u-prah