Pojam “metropola” prilično se izvitoperio u balkanskim prestonicama. Beograd, Zagreb ili Skoplje su veliki gradovi i njihovi stanovnici ih smatraju metropolama. Da li imaju potencijal da bi se koristio ovaj pretenciozan epitet uz njihovo ime? Metropola, metropolis je snažna karakterna osobina nekog grada i trebalo bi je zalužiti! Čime?
Skoplje
Najbolji način da neki grad dobije status metropole je da ga tako okarakterišu njegovi gosti, objektivni strani turisti ili poslovni ljudi. Pojam metropola je relativan, ima višeslojno značenje. Poreklo je grčko – metropola znači Majka gradova (metro-majka, polis-grad). Jedno od tumačenja daje i crkva – metropola ili mitropolija je sedište mitropolita, crkvenog velikodostojnika skoro najvišeg ranga, odmah ispod recimo patrijarha u istočnoj crkvi. Po toj definiciji, metropole srpske crkve su veliki centri Beograd, Zagreb, Sarajevo, ali i Cetinje ili Sremski Karlovci. Bez obzira na skroman broj stanovnika, ovi gradići su svakako duhovne metropole.
Reljef sa zgrade Beogradske mitropolije
Međutim, reč metropola se danas upotrebljava za mnogo složenije komunalne i tehničke pojmove. Po laičkoj definicija, metropola je veliki svetski grad u kome se sustiču različite sile međunarodnog karaktera. Ostaje otvoreno pitanje šta je veliki svetski grad i zato ostaje kao subjektivna odrednica oko koje bi mogla da se razvije burna diskusija. Razmotrićemo neke pojmove.
Veliki svetski gradovi imaju razvijene nezavisne moćne transportne sisteme koji se različito nazivaju od zemlje do zemlje (Underground, U-Bahn, Subway), a mi ih prema francuskoj verziji zovemo metro kao i Rusi, Španci… Reč je nastala od prve polovine pojma metropola i bukvalno znači majka. Znači – vozimo se metroom, znači vozimo se majkom.
U Beogradu svaka vlast želi metro više nego bilo šta. Posebno je (vlast) nervira što je ostao jedini milionski grad u Evropi koji nema taj sistem, a brojnim znatno manjim gradovima jurcaju ovi podzemni vozovi. Televizija Beograd je svojevremeno emitovala talk show Aleksandra Crkvenjakova – Čekajući metro. Posle izvesnog vremena naziv emisije je promenjen u Čekajući metroa, valjda kao asocijacija na – Čekajući Godoa! Beležimo i da se polučasovna emisija o kulturi na TV Beograd zove Metropolis. Idemo dalje…
Za razliku od metroa koji funkcioniše unutar izgrađenog grada, postoje i drugi sistemi koji opslužuju šire područje, predgrađa, satelitska naselja, čitavo gravitaciono polje velegrada, metropolitansku oblast. Opet se drugačije nazivaju u različitim delovima sveta – RER, S-Bahn, regionalni metro, u Napulju postoji Metropolitana.
Beograd početkom sedamdesetih godina 20. veka nije imao milion stanovnika, ali je bio velegrad, jer su u njemu živele osobe koje su imale velegradske ideje. Zbog toga je Beograd tada bio metropoola! Tada su osmišljene razne infrastrukturne mreže, mnoge su realizovane – stambena naselja imala su škole i vrtiće, izgrađeni su gradski autoput, Klinički centar, Kongresni centar. Železnički sistem tipa Metropolitane je proradio u punom kapacitetu 1994. u vreme najveće besparice! Linije tadašnjeg Beovoza su sa tri kraka povezale Batajnicu, Resnik i Pančevo, prema Zemunu, Novom Beogradu, Rakovici i centru grada. Godinu dana kasnije tadašnji predsednik Srbije je otvorio podzemnu stanicu Vukov spomenik, čudo od tehnike, graditeljski fenomen, najdublju stanicu u Evropi sa najlepšim enterijerom.
Beovoz koristi šine klasične železnice koja je u centralnim delovima Beograda trasirana po novim tunelima i mostovima, sa nekoliko futurističkih železničkih stanica, kao vizija iz XX veka za veliki Beograd XXI veka. Tih godina studenti i zaposleni su se svakodnevno prevozili ovom regionalnom železnicom koja ih je vozila neverovatno tačno, dostojanstveno, bez guranja i stajanja i sve u vreme kada je gradski prevoz bio očajan. Ambijent stanice Kod Vuka modernim izgledom i moćnim eskalatorom koji vodi u duboko podzemlje delovao je savremeno i ispred vremena. To je bio redak primer odličnog funkcionisanja jednog gradskog sistema u tim siromašnim i nemirnim godinama. Na žalost, čistoća vagona i tačnost vozova trajali su oko tri godine, jer je nakon toga država blokirala čitav kolosek zbog nastavka gradnje sledeće velike stanice Beograd Centar, koja je zamišljena da bude novi Hauptbahnhof, ukrštajuće mesto svih pruga na Balkanu!
Železnička stanica Venecija
Od Beograda do Venecije vozovi bi trebalo da putuju oko osam sati, do Beča oko šest, posle računice da vozovi, kao i automobili idu oko sto kilometara na sat. Međutim, taj voz regularno putuje deset do dvanaest sati, što je podnošljivo, posebno u spavaćim kolima. Da biste stigli do Italije ili Beča postoji nekoliko mogućnosti: automobil, autobus, gastarbajterski kombi ili, ne daj bože avion.
Komotni, tihi, ekološki održivi voz je logičan, evropski izbor. Optimistična ideja da vozom putujemo od Beograda do Trsta, Venecije, Carigrada ili Beča i nakon obavljenog posla vratimo se kući, liči na koncept po kome ljudi iz Frankfurta putuju intercity vozovima u Berlin, Pariz ili Amsterdam. Međutim, na železničkoj stanici u Veneciji svakog dana za Beograd polazi jedan vagon koga voz vuče do Zidanog Mosta gde se posle kači na drugu kompoziciju sa severa. Šta će nam nova stanica u Prokopu kada dnevno dolaze jedan vagon iz Venecije i jedan iz Beča?! Za ove naše vozove pilićare, moćna železnička stanica u Beogradu je daleki futur.
Nova Železnička stanica Beč-Hauptbahnhof
Zamišljamo da se putuje udobnim intercity vozovima od Beograda do Beča, Venecije, Bara, Atine, Istanbula i Bukurešta. To je cela jugoistočna Evropa, čak četvrtina kontinenta i svi cirkulišu, posluju, letuju, zimuju, proleću vozovi kroz beogradsku stanicu u Prokopu na četiri nivoa. Ali nije tako! Nismo bogati kao Rurska oblast, niti gusto naseljeni kao Holandija, niti ljudi iz Atine putuju u ostale delove Evrope vozom, niti Italijani ili Mađari putuju ka Rumuniji i Bugarskoj. Jugoistočna Evropa sama po sebi još uvek nije otvorena kao celina niti fizički, niti mentalno. Zbog toga Beogradu (za sada) nije potrebna nova železnička stanica, jer nije metropola, nije metropolis uprkos želji da to bude. Za sada, naravno.
Jordan Markov