Bila je nedelja 29. jul, poslednja takva, 2018. godine. Očekujući goste prvo mi je došla Tanja kako bi raspalila vatru za roštilj. Ređala je drvca, male šapurike, sipale smo po lozu u strukirane čašice, sele pored očekivane vatre. Zapalila je neku „slim“ cigaretu. Onda joj je zatulio „viber“. Gledala sam u vruće plavo nebo pitajući se samooptužujući zašto sam u tropskom danu smislila roštilj za ručak. Tanja je ćuteći držala mobilni na uhu. Laste čije stanište je u našem Gradiću zvrjale su nam elegantnim krilima nad glavama kada me je Tanja pogledala očima Bambija izgovorivši – „Umro je Oliver“. Ponovila sam gledajući je kiselim pogledom – „Umro je Oliver?“. Oliver je samo jedan – Oliver Dragojević. Roštilj vatra počela je da se razgoreva. Piše: Bojana Karavidić
Oliver Dragojević obeležio je deo moje adolescencije. Moj brat mlađi šest godina, demonstrativno je zatvarao vrata od svoje sobe kada sam napanjivala muziku sa gramofonskih ploča dok su mama i tata bili na poslu. Prvo je bio Arsen, zatim se pojavio Oliver …
… Pred raspad Jugoslavije bila sam sa Ozrenkom i Vesnom na Oliverovom koncertu u Sava centru, doputovala sam iz Novog Sada u Beograd. Moje drugarice su Beograđanke. Kupile smo skupe karte, bilo je to vreme kada se moglo, pa smo slušale, ali i gledale cvikeraša Olivera…
… Ozrenka je stalno šmrcala, jer je odrasla u Splitu, pa je utonula u ko zna koje svoje ljubavne priče na koje ju je podsetio Oliver Dragojević, pevajući tiho s njim…
… Vesna je kao uvek bila smrtno ozbiljna i koncentrisana na Oliverov muzički program. Ništa nije nagoveštavalo da će od ove večeri, pa za kratko vreme zauvek otići iz Beograda bežeći od ratnih pokliča. Ja sam zamišljala da ću intervjuisati Olivera za NIN, i kako ću postati najslavnija novinarka u celoj Jugoslaviji …
… Oliver Dragojević, šta reći, kad je sve već istorija…
… rodio se u Veloj Luci i život proveo u Splitu, ostajući veran Korčuli, ostrvu sa koga je potekao …
… Oliver Dragojević, intervju, Slobodna Dalmacija – „… Materini nisu bili glazbenici osim jednoga rođaka koji je svira klarinet, ali su zato svi Dragojevići uvik pivali. Teta je pivala u splitskom Kazalištu, barba – dakle očev brat – u jednome zboru, dida je svira klarinet, a tu tradiciju san nastavija i ja. Jesan li već reka da mi je otac lipo piva ka i brat Aljoša? (…) Kad san ima desetak godin, otac je kupija radio. Sluša se po cili dan. Ujutro bi – pamtin ka da je sad – već u pet uri počela glazba, ali je, u duhu bratstva i jedinstva, na programu u tu uru bila slovenska muzika. Tube, trube i polke… mo’š mislit kako je to bilo zabavno. Na kratkome smo valu zato vatali Talijane, a to je i prva muzika koja mi se svidila. Posli je naravno doša na red i Radio Luxembourg …” …
… Oliver Dragojević, intervju, Slobodna Dalmacija – „ … Gitara nam je ušla u kuću kada san ima deset godin. Otac ju je, kao i sve što smo imali, kupija na kredit. Bila je stvarno nikakva i očajna, ali i danas je pamtim jer je bila – prva. Prvi put sam – u duetu s Aljošom – javno nastupija još 1957., i to na Radio Splitu, di smo se prijavili na radijsko natjecanje pjevajući nama najdražu pismu ‘Diana’ (…) „Aljoša i ja smo nastavili pivat i nastupat na litnoj terasi restorana u splitskon brodogradilištu, a repertoar nam je uključivao tadašnje velike domaće hitove, poput ‘Autobus calypso’ i ‘Kad si kupin mali motorin’… Naravno favorit nan je i dalje bila ‘Diana’, i to u hrvatskom prijevodu. Još pamtim ono: „…nisam više tako mlada to mi kažu svi, srce nek ti kaže što za mene značiš ti…
… šta je zatim bilo? Posle tog roštilja, najedeno, napijeno, razišlo se moje drago komšijsko društvo. Oprala sam sudove, izabrala TV HRT, očekujući da vidim Olivera. Noć sam provela ne menjajući TV kanal. U jednom trenutku nazvala sam Ozrenku da je pitam gleda li taj program. Odgovorila je potvrdno. Još je rekla – “U podne sam napanjila Oliverovu Cesaricu, ceo Dorćol je odjekivao.”
Pevao je i plakao Split za Oliverom, pjaca, nedelja 29. jul
Danas, ponedeljak je, moja porodica jede ostatke roštilja od juče, odnosno, neko jede, neko kao npr. ja plače… i piše… i sluša Oliverove pesme na jutjubu. Da sam bogata žena u sridu bih otišla na njegovu sahranu u Veloj Luci.
PROČITAJTE I: secanje-na-splitski-magazin-feral-tribjun, intervju-ante-tomic, prostorna-politika-split-gradanska-akcija, mimice