Nedavno je izašlo drugo, dopunjeno izdanje knjige „Bio jedan JAT“, autor je Jovo Simišić (Agencija Format, d.o.o., 2025.) Prva, istoimena knjiga od istog autora objavljena je pre tri ipo godine. Foto: korzoportal
Predstavljanje knjige u Aero klubu, Beograd, Jovo Simišić (prvi levo)
Živimo u vremenu kad rušilački pohod na prošlost koja u sebi nosi predznak „jugo“ ne posustaje. Istorijski tragovi zamenjuju se „novokomponovanim“ sadržajem, nove građevine niču na temeljima onih koje govore o nastanku i trajanju građanskog Beograda. Još se teško prihvata rušenje hotela „Jugoslavija“ (2025), projekat Branislava Jovina, otvoren je 1969, a spadao je u urbanističko i arhitektonsko nasleđe Beograda od izuzetne umetničke i kulturne vrednosti, pripada moderni. O nekadašnjim dometima države Jugoslavije svakako govori nastanak i razvoj nacionalne avio kompanije, odnosno JAT-a (Jugoslovenski aero transport). Osamdesetih godina 20. veka, po veličini bio je deseta kompanija u Evropi i 31. u svetu. Godine 1987. raspolagao je sopstvenom flotom od 34 aviona, prateći najsavremije trendove, pritom obezbeđujući prateću infrastrukturu i školujući potrebno osoblje.
Ilustracija Dušana Petričića povodom 60 godina JAT-a
“Knjiga ‘Bio jedan JAT’ je pokušaj da na jednom mestu ostane autentičan trag o kompaniji i vremenu koji su nestali, ali koji još žive u njihovim savremenicima. Neispričana priča o jednom velikom preduzeću koga više nema, kao što, uostalom, nema ni Jugoslavije, države u kojoj je stvorena i prema kojoj je to preduzeće bilo oblikovano, ali je ostavilo neizbrisiv trag ne samo u jugoslovenskim već u evropskim i svetskim okvirima. Ovo je knjiga o kompaniji za koju se ne bi moglo reći da je bila idealna, ali je uvek bila nešto posebno”, piše Jovo Simišić.
Dolazak karavele, početak značajnih promena
Prvo izdanje knjige “Bio jedan JAT” nedvosmileno je “prigrljeno” kako od “jatovaca”, tako i od šire javnosti. Ipak, autor Jovo Simišić smatrao je potrebnim osveženje teksta novim podacima i sugestijama koje je dobio od čitalaca.
Kako bi objasnio u kojim se okolnostima JAT razvijao i način na koji su donošene najvažnije odluke, Jovo Simišić osvetljava i vreme u kome je JAT nastao, rastao i propadao, o političkom i ekonomskom sistemu i njihovim promenama koji znatno uticale na razvoj i poslovanje kompanije. S obzirom da je nastao i svoj vrhunac dostigao u jednom društveno – političkom sistemu koji je takođe nestao, autor se potrudio da na konkretnom primeru pokaže kako je funkcionisao taj ekspetriment koji se zvao samoupravni sistem u jednom tadašnjem uzornom društvenom preduzeću. Istovremeno, kritički govori o greškama, propustima i promašajima tog sistema, o raznim mahinacijama i zloupotrebama, gluposti i destrukciji – nečemu o čemu se nije otvoreno ni javno govorilo. Deo toga su i različiti interesi, sitno sopstvenički i cehovski sukobi unutar preduzeća, i sopstveni doprinos rasturanju kompanije. Takođe piše i o udesima, incidentima, pa i otmicama aviona.
Singapur
Prema rečima upornog istraživača, autora knjige “Bio jedan JAT”, najvažnija dopuna u drugom izdanju je ekskluzivno rasvetljavanje podataka da je Glavna uprava vazdušnog saobraćaja FNRJ, još 1948. godine formirala Školu za specijalizaciju saobraćajnih pilota – preteču Pilotske akademije JAT-a, koja je osnovana tek četvrt veka kasnije. Interesantno je da o ovoj školi, u dostupnoj literaturi, nije bilo podataka. Tragom “Spiska učenika pilotske škole za specijalizaciju za saobraćajne pilote Jugoslovenskog aerotransporta koji obavljaju letačku službu, a u rezervi nemaju čin oficira“, što je pronašao u Arhivu Srbije, ali bez ikakvih drugih podataka, pronašao je porodice trojice polaznika škola i na osnovu tih informacija uspeo da rekonstruiše priču o prvoj, na žalost i poslednjoj generaciji pitomaca. Reče je jedanaest mladića koji su izabrani iz prve klase Škole rezervnih vazduhoplovnih oficira (ŠRVO) u Pančevu, koji su od novembra 1948. do maja 1950. prošli kroz intenzivnu pilotsku obuku, od kojih su u prvom krugu samo trojica zadovoljili stroge kriterijume i koji su stekli zvanje II pilota – kopilota i počeli da lete u JAT-u.
Knjiga “Bio jedan JAT” pre svega je posvećena onima koji su stvarali JAT i koji su najviše doprineli njegovom razvoju. Bazirana je na pričama zaposlenih koji su svojim radom, znanjem i zalaganjem uspeli da od jedne lokalne kompaniju, podignu svetsku. Podsećajući na to kako se nekada radilo, na entuzijazam, kreativnost, odanost, druženje… na sve ono što je krasilo vreme i radnike JAT-a, ona je omaž svim tim, spomenutim i ne spomenutim radnim heroje koji su i glavni junaci knjige.
JAT jeste deo blistave prošlosti države Jugoslavije u kojoj je, na primer, 1. septembra 1961. godine održan Prvi samit nesvrstanih zemalja kao protivteži blokovskom svetu, kolonijalizmu i trci u naoružanju. Danas nema JAT-a, a Pokret nesvrstanih nema značajniju ulogu na globalnoj sceni. Zbog toga, knjiga poput “Bio jedan JAT” predstavlja dragoceni beleg u kulturi sećanja.