U Kreativnom distriktu (tzv. Kineskoj četvrti) u Novom Sadu, u novom prostoru Saveza kolektivne umetničke prakse (SKUP), održan je prvi program (Re)konekcije – Promocija Antologije regionalne ženske književnosti RegiOna (8. mart 2024). Povod za razgovor sa izvršnim producentom SKUP-a Željkom Grulovićem o svojevrsnom novosadskom eksperimentu in vivo o udruživanju na polju umetnosti. Korzoportal
Novi prostor u Kreativnom distriktu
Povodom Osmog marta (2024) održan je prvi program u novom prostoru Saveza feminističkih organizacija (Re)konekcija – promocija “Antologije regionalne ženske književnosti RegiOna” u kojoj su učestvovale priređivačica Vladislava Gordić Petković i jedna od autorki Andrea Popov Miletić. Istovremeno je održana izložba umetničkih zastava “Isekle smo kablove!” / medijska umetnost iz ženske perspektive, čija je kustoskinja Isidora Todorović.
Iz Predgovora Antologije regionalne ženske književnosti “RegiOna” – “…Reći da dela autorki koje žive i rade na prostoru od Novog Sada do Mostara, od Banjaluke do Vankuvera i od Beograda do Ljubljane, poput lokalno i regionalno priznatih Senke Marić, Ivančice Đerić, Slađane Nine Perković, Adise Bašić pa sve do autorki koje su ostvarile velike čitalačke uspehe i izvan granica nekadašnje domovine i izvan maternjeg jezika kao u slučaju Tanje Stupar Trifunović ili Lane Bastašić možda odviše rone u svakodnevicu značilo bi biti pomalo površan i prilično nepravedan: jer,svakodnevica njihovih junakinja je nezaceljivo razdešena i apsurdna, suviše razorna da bi dozvolila ikakvo mešanje politike u upropašćavanje života onih koji su nenadmašni u sabotiranju sebe samih. Pored zavičajnih i poetičkih saveza koje autorke uspostavljaju, deleći teme i egzistencijalne nedoumice, za svaku od njih se može reći da hrabro korača opisima opore i opasne ženske svakodnevice…” (Vladislava Gordić Petković)
Andrea Popov Miletić, Vladislava Gordić Petković
Željko Grulović, izvršni producent SKUP-a o osvajanju novog prostora – “Na inicijativu Multidemdijalnog centra Led Art osnovan je SKUP. Pozvane su srodne organizacije koje se bave kolektivnom umetničkom praksom, ne nužno umetničkom, sa kojima dugo sarađujemo. Na dugogodišnjem savezništvu sklopili smo dogovor sa Ateljeom 61 da jedan od prostora ustupi SKUP-u kao hibridni model vaninstitucionalne saradnje. Rekao bih da je ovo deljeni prostor, primenljiva forma u budućnosti. Tu je pet organizacija – Multimedijalni centar Led Art, Iskra, (Re)konekcija, Grafička mreža i Reakor. Imamo u vidu proširenje članstva, a svima je zajedničko da dugo radimo na području vizuelne umetnosti, iako ne isključivo”.
Željko Grulović (u sredini) u prostoru “Iskre” (umetnička grnčarija)
Prema rečima Željka Grulovića Grad Novi Sad je poslednjih pet, šest godina uradio važne strukturalne stvari na polju kulturni produkcije, objavljivani su konkursi, tome je doprinela i Evropska prestonica kulture koja je kao fondacija pomogla mnogima sa nezavisne scene da im prvi put budu isplaćeni honorari. Vidljiva je kulturna politika koja otvara nove mogućnosti. Da bi se došlo do ove tačke pozitivnog “usijanja”, koliko je vremena proteklo? Željko Grulović podseća – “Multimedijalni centar Led Art postoji od 1993. kao umetnička grupa. Uvek je imao svoje prostore, pre svega mislim na Art kliniku i Šok zadrugu. Bili su prvenstveno galerijski, ali je to bio svojevrstan model koji smo formulisali kroz svoj rad. Kad nisu imali svoj prostor kod nas su radili novosadski Studentski kulturni centar, Sterijino pozorje, Akademija umetnosti. Za nas ovo kao model nije novina, Sada je samo promenjena matrica, jer smo u prostoru koji je vlasništvio Ateljea 61, ali mi samostalno kreiramo programe. Potpisali smo ugovor do kraja godine, videćemo kako će funkcionisati. Ovo je eksperiment in vivo”.
U ovoj kolektivnoj umetničkoj praksi na novosadski način, suština je dobijanje “sopstvene sobe”. Recimo “Iskra” se bavi umetničkom grnčarijom i ima otvorenu radionicu utorkom od 11 do 16 sati na koju poziva Marija Čekmareva – “Možete napraviti na točku ili ručno šolju, činiju, tanjir. Mi ćemo vas naučiti kako”. Prvi put je ženska mreža (Re)konekcija dobila svoju sobu, zatim Grafička mreža kojoj je potreban odvojeni prostor pre svega zbog sprava na kojima se odvija grafička praksa.
Očekujući dugo trajanje, Novi Sad je ovom prilikom pokazao svoje najsvetlije lice.