Klub prijatelja Galerije Matice srpske dobio je novu članicu – groficu Jasminku de Puzol de Sen-Fer, rođenu Božin, Vojvođanku, koja živi u Ženevi. Nastavila je tradiciju darivanja slika iz porodične kolekcije ovoj najstarijoj, najuglednijoj nacionalnoj galeriji.
Jasminka de Puzol de Sen-Fer pored svog portreta
Na tradiciji dobrotvora i filantropa na kojoj je osnovana Matica srpska 1826. godine, zasnovano je i svako darivanje u novom vremenu. Primer porodice Božin jedan je od svetlih koji Galeriju Matice srpske čini živom ustanovom. Otac grofice Jasminke de Puzol de Sen-Fer, Teodor Božin, koji je svoju porodicu davnih godina odveo u Švajcarsku, poklonio je Galeriji Matice srpske 1960. godine tri slike – dve Stevana Aleksića i Autoportret Vase Pomorišca sa paletom. Pola veka kasnije, njegova ćerka nastavila je tradiciju darivanja i poklonila deset slika iz porodične kolekcije. Ovog proleća došla je u Novi Sad i donela još dva portreta svojih babe i dede, od kojih je jedan naslikao Vasa Pomorišac. Kaže:
Mislila sam da slike treba da budu tamo gde su nastale. To je u znak sećanja i poštovanja i mog oca, i naših slikara. Sada je ovde cela moja porodica. Imam u planu da pošaljem i porodičnu ikonu. Ali ne moju. Nju čuvam.
Liflet „Susret sa porodicom Božin“
Odličnim srpskim jezikom, u najboljoj formi, gracilna, neposredno je govorila o odnosu prema umetnosti i korenima. Koliko je važna umetnost?
A, pa važna je. Bez umetnosti život ne vredi, takoreći. Kako ćete bez umetnosti, ona je u nama, oko nas. A šta je umetnost? Ne samo slikarstvo, vajarstvo, muzika. U svakodnevnom životu možete pronaći umetnosti, u prirodi… njene boje su umetnost.
Jasminka de Puzol de Sen-Fer pored portreta oca
Seća se: Slikar Vasa Pomorišac bio je prijatelj mog oca hirurga i velikog ljubitelja umetnosti. Stalno su se viđali, čika Vasa je dolazio kod nas u kući u Jaši Tomiću (tada se zvao Modoš, prim.autora). Bila sam njegov đak na Umetničkoj akademiji u Beogradu posle Drugogo svetskog rata.. Kad sam dolazila Akademija se nalazila u staroj zgradi i svi su govorili “ta zgrada je sklona padu”, a godinama kasnije kada sam došla videla sam je u istom stanju! Sve sam mislila da će se popraviti nešto. Za vreme studija išli smo u kafanu “Znak pitanja”, nismo govorili o politici koja je bila oko nas. Imali smo druge ideale, išli smo u kinoteku, razgovarali smo o problemima u umetnosti. Tako je bilo.
Rođenjem Vojvođanka, sada grofica Jasminka de Puzol de Sen-Fer iz Ženeve, otkriva naše slikare.
Sad saznajem razne stvari o našim slikarima. Bila sam u Spomen Zbirci Pavla Beljanskog, tu sam saznala dosta stvari. Pre dve godine sam bila tu kada se spremala izložba Save Šumanovića. Porodice Gađanski, Pomorišac i moja, Božin, sve iz Jaše Tomića, družile su se. Moja kuma Gađanski u Beogradu je imala Šumanovića i ja sam stalno gledala tu sliku. Kad je umrla, ne znam gde je slika otišla.
Odavno je napustila rodni kraj, ali bila je na proslavi osam vekova manastira Studenice:
Davno sam otišla, ali sada sve češće dolazim. Vuku me koreni. Moj drugi muž bio je Francuz i jako je voleo Srbe. Sa njim sam išla na proslavu 800 godina manastira Studenice. Seli smo u autbus u šest sati ujutru u Beogradu. Tu su putnici pili, jeli, pevali i to se i mom mužu dopalo. Kad smo stigli u Studenicu atmosfera i ceo događaj bili su savršeni. I prošle godine sam bila sa prijateljima iz Pariza da posetimo manastire, ali su nas uhvatile kiše i poplave. Ipak smo prošli celu Srbiju preko brda i dolina i videli šta smo želeli. Išli smo i na Kosovo tada.
Susret sa jednom dobrotvorkom, filantropkinjom, svedočanstvo je da Klub Galerije Matice srpske ne postoji da bi se samo dopisivala imena novih članova. On je mesto gde se razmenjuje energija zasnovana na ljubavi prema umetnosti i životu uopšte. I to je ostvarenje Vordsvortovog stiha – Dete je otac čoveka. Jedna grofica imenom Jasminka danas je tvorac (sećanja) njenog oca imenom Teodor.
Bojana Karavidić
PROČITAJTE VIŠE NA: