Muzej 21. veka nije zbirka naših reprezentativnih adresa na vremenskoj liniji (timeline), već otvoren i fleksibilan sistem ukrštanja javne i privatne memorije, javnog i privatnog ukusa, javnog i privatnog interesa. Nema vremena za čekanje kako bismo zacelili pokidane identitete.
Čedomir Janičić
Muzej moderne umetnosti u Njujorku (MoMA) i delo Alfreda H. Bara (Alfred H. Barr) tokom Hladnog rata bili su proglašeni za svetionik američkog identiteta ( Slobodan Mijušković, “Da li je moderna umetnost (bila) komunistička?”, 3+4, Beograd, 2010, 228). Na ovaj način je ne samo odbačena prošlost kao glavni legitimni adut u konstrukciji identiteta, već se to učinilo i strogo nacionalnim određenjem zahvatajući gradivo za nacionalni identitet u jednoj tipično internacionalnoj pojavi kao što je savremena umetnost.
Baštinjenje savremene likovne produkcije kao da je sastavljeno isključivo od spiska otežavajućih okolnosti.
Da bi taj spisak bio kraći, ne bi trebalo gubiti gubiti vreme za reformisanja postojećih kapaciteta (koje očekuje fragmentalizovanje usled neodrživosti), već graditi nove, i to prema generalnom dizajnu ekonomskih i političkih ustanova u slobodnom društvu (Milton Fridman).
Linz
Muzej umetnosti 21. veka je poligon za testiranje naših sposobnosti za brojne kulturno-političke i druge adaptacije. U njemu testiramo očigledne simptome delanja fluidnih identiteta, one koji se stalno menjaju na vremenskoj mreži. U uslovima efikasnog, proporcionalnog predstavljanja (kada svako zadovoljava svoje potrebe u skladu sa svojim ukusom), valja uvažiti svedenost umetničkog proizvoda koji možemo na miru razvijati kako hoćemo ako pristanemo da nam se umetnik uopšte obrati. Kultura više ne pripada kulturnima i kultivisanima.Čovek današnjice sve više mora da improvizuje svoju životnu priču ili ostaje bez ijednog održivog osećanja samoga sebe (Ričard Senet, Kultura novog kapitalizma, prevela: Aleksandra Stojanović, Arhipelag, Beograd, 2007).
U uslovima naglih i čestih promena, trajnost i nepromenljivost više nisu pozitivno obeležje ličnosti. Naprotiv, od savremenog čoveka se očekuje gotovo trenutan odgovor na spoljašnje izazove brzim i automatskim manifestacijama prilagođavanja. U modi su tačni odgovori.
Vreme za zaceljivanje pokidanog identiteta naprosto nije vreme koje stoji i čeka da se mi priberemo. Taj očigledni hendikep nije na listi posebne zakonske zaštite naprosto zato što ga je nemoguće urediti ljudskom voljom.
Beč
Vreme koje prolazi je nadljudska stihija i ono ne zahteva toliko naše znanje koliko praktične veštine, orijentisanja i adaptacije.
Muzej 21. veka stoga nije zbirka naših reprezentativnih adresa na vremenskoj liniji (timeline), već otvoren i fleksibilan sistem ukrštanja javne i privatne memorije, javnog i privatnog ukusa, javnog i privatnog interesa.
Čedomir Janičić
Ključne reči: identitet, baština, savremena umetnost, MoMA
https://sites.google.com/site/heritagefbg