U beogradskoj Galeriji „Karst“, Muzej Jovana Cvijića (Jelene Ćetković 5, Kopitareva gradina) živim sjajem prošlosti odiše izložba fotografija „Secesija – Sloboda Stvaranja“ koja je otvorena do 10. juna 2018. Autorke su Majda Sikošek i Angelina Banković. Korzoportal na licu mesta
Secesija u arhitekturi Beograda tema je izložbe koju su organizovali Klub Lepota života i Muzej Grada Beograda, uz podršku produkcijske grupe Noć muzeja.
Sve je počelo od prethodno raspisanog foto konkursa čija tema se odnosila na arhitektonske detalje secesijske dekoracije na odabranim beogradskim zgradama.
Foto: Miloš Stojanović – Kosovska 47, Duško Vukić – Njegoševa 11
Majda Sikošek o epohi secesije: „… Belle epoque, Fin-de-siecle, Edwardian era, nazivi su ovog perioda, asocijacije su na steznicima utegnute ženske figure istaknutih grudi, na dekadencu, dekorativnost, bogatstvo ornamenata, pa i umetnosti radi umetnosti (l’art pour l’art, prim. korzoportal), na veseli Beč i razuzdani Pariz. Na Klimotove zlatne slike, na biljnim ornamentima okićene devojke Alfonsa Muhe, na sticanje nepojmljivog bogatstva građanskog staleža, a ipak, iza takvih fasada skrivalo se nešto mnogo subverzivnije i nagoveštavalo je krah do tada poznatog sveta, društvenog ustrojstva, načina razmišljanja, poslovanja, pa i opštevažećeg morala…”
Foto: Milinko Radosavljević, Svetogorska 27, Duško Vukić, Njegoševa 1
Angelina Banković o secesiji u Beogradu: “… U beogradsku arhitekturu je secesija ulazila postupno, počevši od oko 1900. godine. I ovde se najpre javila u zanatskim radovima, u kovanom gvožđu, na vratima, na prozorima i balkonima. Zatim su usledili likorezački radovi i pojedini fasadni ukrasi, da bi ubrzo kompletne fasade bile rešene na taj način (Škalamera, Secesija u beogradskoj arhitekturi, Zbornik za likovnu umetnost Matice srpske, 1967, prim A.B). Ta dekoracija se u početku javljala stidljivo i skromno, uglavnom kombinovana sa dekoracijama ranijih stilova i prvenstveno na privatnim kućama…”
Foto: Danko Strahinjić, Obilićev venac 16, Sofija Bjegović, Kralja Petra 16
Secesijsko nasleđe Beograda manje je poznato široj javnosti. Stoga je ovaj poduhvat u kome su povezane javna institucija – Muzej Grada Beograda i civilno udruženje Klub Lepota života, putokaz ka novoj saradnji u kojoj se skidaju velovi sa manje poznate urbane baštine grada.
PROČITAJTE I: svetski-dan-secesije-i-u-beogradu-strastveni-pristup-zivljenju/ putevi-kulture-secesija, banatski-kulturni-centar-izlozba-posvecena-gustavu-klimtu, intervju-majda-sikosek-lepota-spasava-svet,