Galerija savremene umetnosti Pančevo Kulturnog centra grada ugostila je umetnike prema selekciji i konceptu Milice Ćebić, kustoskinja je Maja Ćirić. Izložba “ISHOD(I)  Nove tehnologije” otvorena je 17. decembra 2019, traje do 24. januara 2010. Piše/Foto: Snežana Baralić Bošnjak

Milica Ćebić, profesorka na beogradskom Fakultetu likovne umetnosti i Maja Ćirić, istoričarka umetnosti,  u sinergiji su odabrale i predstavile reprezentativne umetnike koji su na različite načine u stvaralaštvu koristili savremenu tehnologiju,  ili su percipirali njen uticaj na čoveka i društvo. Ovom  izložbom,  jednom od najkvalitenijih postavki u ovom prostoru, Galerija Savremene umetnosti Pančevo označila je završetak godine. Predstavljeni umetnici su  Nenad Gajić, Karkatag kolektiv, Uroš Krčadinac, Vladimir Nikolić, Dušan Radovanović, Vladan Joler i Kate Crawford,  Zoran Todorović.

 Nenad Gajić, „For ever alone“

Šta  nam se dešava? Šta-nam-se-dešava, našoj prirodi, nama, ljudima u tehnološkom okruženju? Na koji način danas živimo sa tehnologijom i kako se osećamo u visokotehnološkom dobu? Zašto se tako osećamo i šta možemo da kažemo o tome, da li smo sposobni da razumemo? Kakav smo mi oblik tehnološkog čoveka? Koji je ishod u susretu čoveka i tehnologije?  Ovo su pitanja koja nas uvode u koncept izložbe “ISHOD(I)  Nove tehnologije”.

Rad Uroša Krčedinca „Nisam željan da mene iko voli nego da svi zavole lišće“ 

Nastanak  izložbe “ISHOD(I)  Nove tehnologije”  selektorka Milica Ćebić objašnjava  kao pokušaj da se premosti i institucionalizuje nastojanje umetničke zajednice aktivne u prvoj deceniji 2000- tih godina da žive i rade sa novim tehnologijama, da stvaraju u svom (tehnološkom) dobu. „To je pokušaj samoorganizovanja u prevazilaženju tranzicijskog jaza koje je naše društvo doživljavalo/ preživljavalo 90- tih godina 20. veka, što je period prelaza od postsocijalizma ka naoliberalizamu. Centriramo Život (i bios-zoe) kao globalnu, planetarnu vrednost, njome bismo izveli širu dekonstrukciju pojma tako da on u značenju mora da obuhvati realno, kritičko sagledavanje složenih kontrasta tehnološke realnosti što umetnost i radi”.

PROČITAJTE I: per-art-dve-decenije-umetnost-inkluzije, tekst-u-fokusu-radmila-savcic-amerika-drugacija-od-nas, knjiga-bogdan-bogdanovic-biblioteka-beograd-an-architect-s-library, tanja-stupar-trifunovic-mjesta-gde-pocinje-sve-iz-pocetka, https://korzoportal.com/intervju-stanislav-drca-kulturni-centar-lab-prostor-slobode

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *