U galerija Saveza likovnih umetnika Vojvodine (SULUV) održava se izložba “Heraklit/Parmenid – Sve se kreće ništa se ne kreće“ čiji je autor Lazar Marković (14. maj – 2. jul 2021). Korzoportal

Lazar Marković (Novi Sad, 1960) diplomirao je grafiku  na novosadskoj Akademiji umetnosti, potom je magistrirao i masterirao na nekoliko fakulteta od kojih nisu svi umetnički, da bi krug obrazovanja, barem za sada,  završio ponovo na Akademiji umetnosti Novi Sad na Specijalističkim studijama – Skulptura u terakoti. Ovo je potrebno reći, jer je takoreći svaka od 62 Markovićeve samostalne izložbe u drugom mediju.

U galeriji SULUV-a, Lazar Marković na samostalnoj izložbi pod nazivom “Heraklit/Parmenid – Sve se kreće ništa se ne kreće” izložio je deset skulptura u kamenini, devet fiksiranih na stolu, deseta je na podu, na podlozi, pokretna.

Lazar Marković je u ovom svom skulpturalnom poduhvatu pošao od grčkih filozofa Heraklita i Parmenida suprostavljajući njihove teze. Tumači za korzoportal da “u nazivu izložbe Heraklit/Parmenid – Sve se kreće ništa se ne kreće” nisam stavio zarez između njihovih imena, s obzirom da sam povezao misli dva različita filozofa. Heraklit je govorio – sve se kreće, Parmenid – ništa se ne menja. Ovaj naziv može biti univerzalan za bilo koju moju izložbu“.

Kretanje, odnosno nekretanje Lazar Marković prikazao je minijaturnim skulpturama od kamenine, braon gline pečene na više od 1200 stepeni – na stolu je devet fiksiranih skulptura, na podu je jedna “slobodna”. Sve su na iscrtanim podlogama, autorovim crtežima – na stolu su obrisi devet, na foliji prostrtoj na pod je deseta. “Dok sam crtao obrise bilo je kretanja, potom su fiksirane, nema više kretanja”, objašnjava. Šta će biti sa umetničkim artefaktima posle izložbe, da li mu je žao kad “raspakuje” izložbu? Lazar Marković je nedvosmislen  – “Ništa nije večno”.

PROČITAJTE I: sekspir-festival-najavljen-program/, suburbium-nepokretno-naslede-u-srbiji/, aleksandra-rajic-intervju-olivera-kandic-sopocani-zivotno-delo-konzervacije/, dubravka-dukanovic-sakralna-bastina-vojvodine-18-i-19-veka/

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *