U Savremenoj galeriji Subotica održava se izložba umetnika Janoša Tarka (Novi Sad, 1980 – živi u Novom Sadu) „Forme koje seku život“ (17. septembar – 16. oktobar 2021). Foto: Miroslav Pestelek/Mihajlo Plankoš. Korzoportal
Janoš Tarko o svojoj prvoj samostalnoj izložbi na kojoj je obuhvaćeno njegovo stvaralaštvo od završetka novosadske Akademiji umetnosti za korzoportal pojašnjava koncept – „Ovo je moja najveća izložba, retrospektivna, jer obuhvata ono što sam radio poslednjih dvadesetak godina od 2006. i prvih ekspresivnih radova do danas. U sedam galerijskih prostorija radovi su izloženi hronološki, prvo najnoviji akrili na platnu, asamblaži, zatim smešno ironični crteži, pa kolaži i koloristički radovi intenzivnih boja po kojima sam najprepoznatljivi, a na kraju su radovi nastajali posle Akademije, oni su ekspresivni, gestovnog karaktera”.
Foto: Mihajlo Plankoš
Naslov izložbe Janoša Tarka “Forme koje seku život” pojašnjava njen kustos Miroslav Jovančić – “Ponekad, seče grubo, oštro krvavo, a ponekad reže fino i nežno koristeći liriku. Reč je o umetniku čije vreme tek dolazi”. A sam umetnik kaže da je naziv izložbe deo njegove rečenice, odnosno haiku poezije, kojom opisuje svoj novi serijal slika u kojima su “forme jake, sirove, iskrene”.
Janoš Tarko čija izložba traje u Savremenoj galerija Subotica ne pretenduje da je novi pesnik haiku poezije, on je njen sledbenik u smislu čistote i jednostavnosti izraza kome teži u slikarstvu i što mu je najvažnije u novim radovima koji se “dosta razlikuju od prethodnih. Pojednostavio sam formu, poetika je drugačija, prečišćavam samoga sebe. je to odraz ovog vremena, praznine u kojoj živimo. Ove slike nastajale su pre tri godine kada na pandemiju nismo pomišljali, to je moje vizionarstvo u formi slikarstva – beline, crni plošni odnosi formi, otuđenost. Sve to odražava vreme u kome živimo. Taj serijal ću nastaviti”.
Ništavilo, 2021, akril na platnu
Tamo negde/Granica ne postoji/ Sve je svetlije od belog
Izložbu Janoša Tarka “Forme koje seku život” prati bogat katalog u kome je tekst napisao kustos u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine Nebojša Milenković.