U Istorijskom arhivu grada Novog Sada održava se izložba (26. decembar 2016 – 15. januar 2019) “Fokus na modernizam: Arhitektura Novog Sada 1970-1985” koju je priredilo Društvo arhitekata Novog Sada. O ideji izložbe, autor fotografije i jedan od autora koncepta Relja Ivanić. Foto: Društvo arhitekata Novog Sada
Katalog nepretenciozne veličine, kako i priliči tihim, vrednim stvaraocima izložbe “Fokus na modernizam: Arhitektura Novog Sada 1970 -1985” nudi takoreći enciklopedijski sadržaj. Analizu šest objekata u Novom Sadu iz epohe arhitekture modernizma, čitaj socijalističke izgradnje, prati ilustracija arhitektonskog fotografa Relje Ivanića i tekstovi nekoliko autora – Andrej Strehovec, Aleksandar Bede… Ovo su fotografije koje su dragocene za muzeologiju, uz primenu nacrtne geometrije na njima mogu da se nacrtaju objekti što je dragoceno kada takvi crteži ne postoje u arhivima/dokumentacijama, sem toga, fotografije predstavljaju bisere objekata iz vremena koje zbog predznaka “ideološki” bivaju zaboravljeni, a u međuvremenu bi mogli biti i srušeni.
O odabranih šest objekata: Robna kuća „Stoteks“ danas „Bazar“, Filozofski fakultet, Osiguravajući zavod „Vojvodina“ sada DDOR Novi Sad, Elektrovojvodina/EPS Distribucija, Gradski sportski centar Vojvodina / SPENS i ERA Novkabel. Istraživački rad je bio dugotrajan, odabrali smo objekte koji mogu da se fotografišu uz prateću priču. Na žalost neki ne postoji, ili su toliko devastirani da ne bismo mogli da ispričamo priču koja nije „mračna“. A naša ideja je bila da „ne mračimo“. Želeli smo da prikažemo taj jedinstveni herojski naboj energije koji je modernizam imao u društvu, u vremenu tog doba, i da to prikažemo u odnosu na savremeni kontekst koji je potpuno drugačiji. Danas se postavlja pitanje koliko je uopšte izvodljivo da te objekte održavamo?! Zbog toga je potrebno sve detaljno prikazati, analizirati, ponovo dokumentovati, arhivirati, jednog dana neće ih biti i nećemo imati odakle da učimo, a ima puno da se nauči iz doba arhitekture modernizma. Danas se malo od toga primenjuje, naročito u stanogradnji. 
O razlozima odabira objekata koji su na izložbi: Zgrada „Elektrovojvodine“ je bila svojevsni simbol za autonomiju Vojvodine, robna kuća „Bazar“ imala je predznak liberalizacije tržišta, „Novkabel“ /ERA Novkabel uvodi proizvodnju kompjutera, zgrada Filozofskog fakulteta značajna je kao evropski pokret brutalizma u arhitekturi, a deo je tada u Jugoslaviji jedinstvenog univezitetskog kampusa. Obišli smo i druge objekte u gradu kao što je na primer Srpsko narodno pozorište, koji su značajni za nova istraživanja, ali smo za ovaj krug odabrali ovih šest, jer pričaju specifičnu priču. A SPENS? To je vrhunac naboja društva koji ga je iznedrio, jedva da sada shvatamo koliko je to bio ambiciozni projekat. To što sada ne može da se održava znači da je društvo u krizi i – SPENS strada.
Zbog čega su objekti arhitekture modernizma nastali u vreme socijalizma problem današnjeg vremena? Veliki je ideološki problem našeg društva koje teži diskontinuitetu. To znači da manje više svaki put kad se promeni vlast – više ne idemo recimo levo, nego desno, ne idemo pravo nego negde drugde. Zbog toga je, na žalost, jedan čitav period u arhitekturi stradao. Nismo sposobni da objekte tog vremena prihvatimo kao artefakte arhitekture, nego uvek kao ideološki predznak vremena. Mislim da moja generacija iz 87 -me i narednih godina, ne razmišlja na taj način. Mi pokušavamo da objekte posmatramo kao artefakte, razmišljamo o vrednostima objektivno. Prethodne, starije generacija sve shvataju lično i emocije ih sprečavaju da o njima razmišljaju objektivno. Drugi problem je sadašnje vreme i intenzitet gradnje. Da bi se on održao morali su u značajnoj meri da se promene materijali. To smo uočili u periodu od 1950 – 1970. Kao dokaz su rekonstrukcije kojih je bilo više u periodu od 1970 -85, nego na objektima od 1950 – 1970. To pokazuje da su materijali koji se koriste sada podložniji atmosferskim uticajima i habanjima. Stariji objekti, recimo iz 3o-ih godina prošlog veka, takoreći uopšte ne zahtevaju održavanje. Zaključite sami!
Autori koncepta i kustosi izložbe Fokus na modernizam: Arhitektura Novog Sada 1970-1985 su Relja Ivanić, Dragana Konstantinović, Slobodan Jović, Maja Momirov, Aleksandar Bede, Andrej Strehovec. Autor fotografija je Relja Ivanić.