Ovogodišnju zimu kao godišnje doba upravnica Galerije Matice srpske Tijana Palkovljević Bugarski pamtiće zauvek, jer joj je tada (12. februar 2019) uručen orden Francuskog ministarstva kulture. Ovo je Orden umetnosti i književnosti u rangu viteza kojim se odaje priznanje onima koji doprinose širenju francuske kulture. Od kada je na čelu jednog od naših najstarijih umetničkih muzeja, a sada je deveta godina, na putu svojih prethodnica koje ne zaboravlja javno da pomene, još šire je otvorila vrata ove ustanove ne samo inovacijama u izlagačkoj praksi, već programima koji nemaju direktne veze sa likovnom umetnošću, ali svakako imaju sa kulturom i stvaraocima u raznim oblastima društvenog života. O tome, o svojim organizatorskim sposobnosti, počecima i razvojnom putu, u intervjuu za korzoportal. Piše: Bojana Karavidić, Foto: korzoportal
Sa Tijanom Palkovljević Bugarski uspešno novinarski sarađujem od kada je na čelu Galerije Matice srpske (GMS). Volim da citiram njenu misao da “muzej nije groblje slika” što svakodnevno i dokazuje. Sećanje me vodi u 2009. godinu kada je u Novom Sadu civilna organizacija Suburbium u okviru Međunarodnog vajarskog simpozijuma organizovala okrugli sto “Igre sa gradom”. Sve se odigravalo na obali Dunava, gde je bio održan i atelje pod otvorenim nebom. Duvao je jak vetar i među malobrojnim posetiocima, ugledala sam Tijanu, mladu kustoskinju GMS.
Tijana Palkovljević Bugarski o sebi svojstvenoj radoznalosti, otvorenosti za novo, nepoznato: To je stvar vaspitanja (osmeh). Kada očekujete da ljudi prate ono što vi radite onda i vi morate da pratite ono što oni rade. Ne doživljavam muzej kao usamljeno ostrvo u društvu, u njemu se mora pratiti šta se dešava u drugim muzejima, u nevladinom sektoru, na polju drugih umetnosti kako bismo bili relevantni u tom zajedništvu. Stoga otvaramo prostor Galerije Matice srpske i za drugačije sadržaje koji nisu uvek direktno vezani za muzeološke. To je vrsta kulturnog holdinga gde jedni sa drugima razmenjujemo programe, ustupamo prostore, upotpunjavamo sadržaje. Svako od nas ima svoju publiku, ali u toj razmeni se i ona izmeša, otkrije nešto novo i onda shvati da ima raznih mesta gde se na lep način može provesti dan.
O svojim organizatorskim sposobnostima koje su svakodnevno vidljive, i tako od 2010. kada je postala upravnica GMS. Da li ih Tijana Palkovljević Bugarski uči, vežba? Verujem da se jednim delom čovek s tim rodi, da ima osećaj za organizaciju i povezivanje. Sa druge strane, to se i uči. Završila sam Londonsku školu za odnose s javnošću, za PR kako se to skraćeno kaže i mislim da mi je to mnogo pomoglo upravo u prezentaciji, u uobličavanju naših projekata za javnost. Tada sam naučila koliko je važno umrežavanje i iskreno verujem u to što i sprovodimo u našim programima. Na tome neprekidno radimo. Imamo strateška partnerstva u zemlji, u inostranstvu, sa velikim kompanijama. Trudimo se da pokažemo da je zaštita i promocija kulturnog nasleđa zadatak mnogo šireg kruga, ne samo muzeja. Što imate širu mrežu saradnje sa institucijama, sa privrednim subjektima, sa ustanovama kulture, sa medijima, to su projekti vidljiviji.
Kako se dolazi do uspeha, do ordena? Od 2001. godine do danas, istorijski posmatrano, nije dug period, ali u životu Tijane Palkovljević Bugarski obeležen je markerima od kustosa pedagoga Galerije Matice srpske, do upravnice i do osobe koju je odlikovalo Ministarstvo kulture Francuske. Nastavlja ono što su trasirale njene prethodnice Leposava Šelmić i Branka Kuljić, koje nikada ne zaboravlja. Počela sam profesionalnu karijeru kao kustos pedagod, pa kustos edukator, pa sam zatim bila pomoćnica upravnice mojoj prethodnici Branki Kuljić, a od 2010. sam na čelu GMS. Kako se dolazi do uspeha? Tako što imate viziju šta je ono što hoćete da postignete. Kada je Branka 2002. imenovana i ona i ja smo imale jasnu ideju šta bismo mogle da uradimo. Branka i ja smo bile svesne da to ne možemo brzo da ostvarimo, ali ako ne zamislimo cilj nećemo ni znati kako do njega da stignemo. U našem prvom strateškom planu 2004. zacrtale smo da GMS transformišemo u savremen muzej koji funkcioniše po evropskim standardima i u duhu vremena. Tada smo počeli sa adaptacijom unutrašnjosti zgrade, formiranjem novih stalnih postavki, podizanjem uslova rada za konzervatore, uređenjem depoa za čuvanje umetničkih dela… da bismo 2017. stigli do obnove fasade. Uz to, radili smo na transformaciji programa GMS – izložbenih, izdavačkih, edukativnih programa za decu i sve tipove publike. Jedan od naših poslednjih ciljeva bilo je postavljanje srpske umetnosti u širi evropski kontekst i to smo ostvarivali kroz povezivanje sa stranim kulturnim centrima u Srbiji, kroz saradnju sa sličnim institucijama u Evropi i uz međumuzejsku razmenu. Ovaj orden Ministarstva kulture Francuske je rezultat onoga što smo radili proteklih deset godina na promociji francuske kulture kroz obeležavanje Meseca frankofonije od 2010. i koja prikazuje na delu našu ideju da samo kulture koje su u dijalogu doprinose da bolje razumemo kulture drugih, ali i da bolje vrednujemo sopstvene, nacionalne vrednosti. Stoga ovo nije samo moj orden, već celog tima GMS.
O ostvarenoj saradnji javnog – privatnog sektora na jednom od najvažnijih projekata GMS. To je ostvarena saradnja sa Kompanijom Tarkett iz Bačke Palanke na koju sam možda najviše ponosna. Uspeli smo da ostvarimo njihovu želju da Galeriji Matice srpske poklone 83 umetnička dela koja imaju status kulturnog dobra i za tu ideju smo uspeli da dobijemo podršku države. Što je najvažnije, obogatili smo našu kolekciju sa delima koja su nedostajala – Nadežde Petrović, Rista Stijovića, Lubarda, Mila Milunovića… Jednostavno pokazali smo koliko je važno da ta dela dobiju svoja mesta u muzejima, a što je važnije, da budu evidentirana, valorizovana. Želeli smo da podstaknemo i druge firme, kompanije koje imaju vredne umetničke kolekcije da naprave strateška partnerstva sa muzejima, galerijama i da ta dela budu smeštena u nekoj od institucija kulture kao deo naše kulturene baštine.
Jedan od velikih, izazovnih projekata bilo je gostovanje/izložba naših ikona u Nacionalnoj galerija Umbrije u Peruđi. Tome je prethodila njihova izložba u GMS, podseća Tijana Palkovljević Bugarski. Veliki projekat na kome smo radili nekoliko godina. Pre toga je kod nas gostovala izložba iz Nacionalne galerije Umbrije iz Peruđe “Umetnost renesanse u Centralnim Apeninima“ i kao rezultat povezivanja došlo je i do naše gostujuće izložbe tamo. To je bio pravi primer međumuzejske saradnje – postavili smo naše ikone iz prve polovine 18. veka uz Đota, Peruđina i druga velika imena italijanskih majstora renesanse i pokazali kako ideja renesanse, u smislu obnove umetnosti, u smislu autentičnosti, posebnosti lokalne sredine, može da bude predstavljena u institiuciji koja čuva remek dela svetske umetnosti. Mislim da je to model po kome treba raditi na promociji srpske umetnosti u inostranstvu.
Nagrada “Živa” za najbolji muzej bio je “vetar u leđa”. Ovo je bilo značajno priznanje u 2014. godini, dokaz da smo na pravom putu otvaranja GMS u privlačenju publike. “Živu” dodeljuje Forum slovenskih kultura za najbolji muzej slovenskih zemalja, odnosno Istočne Evrope gde se vrednuje jedna celina muzeja – koliko je aktuelan, savremen, koliko je u komunikaciji sa lokalnom zajednicom. Nagrada nam je bila značajna kao znak da smo na pravom putu i da smo prepoznati u širem kontekstu.
Povodom 170 godina trajanja GMS istaknut je moto – “Kontinuiet, inovacija, kapitalizacija”. Šta je sadržaj ovih reči objašnjava Tijana Palkovljević Bugarski. Kontinuitet ideja, jasna vizija šta želimo od naše ustanove što se vidi u delovanjima svih upravnica od Leposave Šelmić, preko Branke Kulić do mene. Kao institucija nismo imali oštre rezove, drastične promene. Programska delatnost traje – Mesec frankofonije, edukativni programi za decu, „Leto u vrtu“ koje radimo sa Spomen zbirkom Pavla Beljanskog i Galerijom likovne umetnosti Poklon zbirkom Rajko Mamuzić. To je temelj za kvalitetan rad. Inovacije jesu ono što nas karakteriše. Svake godine izađemo sa nekom novinom – recimo, Koncert za bebe 2018. Trudimo se da se svi usavršavamo, da idemo na evropske konferencije, jer samo tako možemo da kapitalizujemo ono što je naš bazična baština, odnosno kapital, a to je kolekcija nacionalne likovne umetnosti. Želimo što bolje da prezentujemo nacionalnu umetnost i kulturu pod krovom GMS, ali i u širem evropskom kontekstu.
O ideji osvajanja prostora na Trgu galerija na kome se nalaze GMS, Spomen zbirka Pavla Beljanskog i Galerija likovne umetnosti Poklon zbirka Rajko Mamuzić. To je naš veliki cilj, a dobiće zamah u budućnosti. Izašli smo prvo u prostor galerijskog vrta gde leti osmišljavamo programe sa kolegama iz Spomen zbirke Pavla Beljanskog, od skoro i sa Galerijom likovne umetnosti Poklon zbirkom Rajko Mamuzić i to je postala nova kulturna tačka u Novom Sadu. Posle adaptacije fasade GMS postavili smo ispred zgrade dve skulpture da bismo prolaznicima pokazali da ovde stanuje umetnost. Pre toga smo počeli da otvaramo izložbe na ulaznom stepeništu ka Trgu galerija. Sa Fondacijom 2021. radimo na projektu da Trg galerija postane galerijski prostor, da se izmesti parking. Ove godine postavićemo nekoliko skulptura iz našeg fonda, to će uraditi i druge dve galerija, da bismo tako pokazali da mali park ispred ovih galerija nije samo zelena površina, već nova kulturna tačka. To bi bila inicijativa za iseljenje parkinga, da bi ovaj trg postao trg sa kulturnom produkcijim.
Posle intervjua, upravnica GMS Tijana Palkovljević Bugarski otišla je lakim korakom u svoju sobu čija vrata su uvek otvorena za medije. To vam garantujem!