Maja Erdeljanin primila me je nekoliko dana pred put u Dortmund, u svom ateljeu na poslednjem spratu novosadske višespratnice nadomak Dunava, s pogledom na tri strane sveta i Frušku Goru. Udenula je naš intervju između bogatog programa svojih izložbi i rezidencijalnog boravka u Ulmu. Pijemo limunadu i pričamo obavijene svetlošću letnjeg predvečerja dok asfalt na ulicama isijava neumoljivu vrelinu. Piše: Bojana Karavidić/Foto: Lična arhiva M.E.
Maja Erdeljanin u svom ateljeu
Još nije bila ni zatvorena beogradska izložba “Dobri trenuci” u Galeriji “Lucida” (19. jun – 9. jul 2019), kada je Maja Erdeljanin otputovala u Ulm kao “artist in residence”, na poziv tamošnjeg Udruženja umetnika, uz posredovanje Vesne Latinović koja je osnovala već renomiranu novosadsku Galeriju Bel Art. “Svake godine pozivaju umetnike iz grada na Dunavu, jer je i Ulm na Dunavu. Ove godine odabrali su Novi Sad kao buduću Evropsku prestonicu kulture. Taj njihov projekat zove se ‘Ulmski crtač’. Njihovi zahtevi su da umetnik za mesec dana koliko boravi u gradu, napravi sa njim vizuelnu interakcju čiji su rezultat – crteži” – kaže Maja Erdeljanin.
Izložba u beogradskoj Galeriji Lucida – Dobri trenuci
Maja Erdeljanin o onome što se događalo u Ulmu i o njenom razvojnom projektu “Dani svesnosti” – Uradila sam više od pedeset crteža i slika. Nadovezala sam se na ono što radim od 2006. To je moj svojevrsni dnevnik pod nazivom “Dani svesnosti” u kome svaki dan u godini obeleževam kao takozvani nevažan dan koji prolazi bez velikih događaja. Svi obeležavamo značajne dane misleći da nam se život sastoji od tih tačaka, a ustvari nam se sastoji od onih dana koji prođu neprimećeno.Na to su me inspirisale brojne objave u medijima o obeležavanju na primer Svetskog dana pozorišta, pa Svetskog dana knjige, pa Svetskog dana protiv bolesti, ali i Svetski dan jaja, Svetskog dana piva, Svetskog dana kornjača, Svetskog dana levorukih i još mnogo takvih. Kad sam shvatila da svako može da ima svoj dan, na Svetski dan kornjača kupila sam smrznute višnje da pravim kolače i tako je to postao moj specijalni dan. Kad sam pozvana u Ulm, odlučila sam da ću da nastavim taj dnevnik.
Na kraju jednomesečnog boravka u Ulmu priredila je izložbu kada je organizovan Dan otvorenog ateljea. Izložbu je upotpunila posluženjem – skuvala je punjene paprika što se svima dopalo kao ideja za ubuduće, pa je odlučeno da to postane običaj za sve u programu “artist in residence”. Izložbu je otvorio Peter Langer koji je bio gradonačelnik Ulma, koordinator Saveta podunavskih zemalja i regija, angažovan u EU u stvaranju Dunavske strategije i rado je viđen gost u Novom Sadu, a bio je prisutan i sadašnji gradonačelnik Ginter Ciš.
Maja Erdeljanin o “Novosadskom letu u Dortmundu” (20. jul – 16. septembar 2019) – Ovo je projekat Kulturnog centra Novi Sad. Novi Sad i Dortmund su gradovi pobratimi. Prošle godine njihovi umetnici bili su deset dana u Novom Sadu, imali su veliku grupnu izložbu i upoznali smo ih sa našim umetnicima. Tada su predložili da narednog leta, a to je ovo leto, prirede tri izložbe novosadskih umetnika u okviru ‘Festivala Novi Sad-Dortmund’. Prva izložba je Ane Novaković u Kunstraum Dortmund koja će trajati do sredine septembra, 11. avgusta je otvorena grupna izložba 12 umetnika „Kamen – papir – makaze“ u Big Galerie u centru grada na kojoj izlažem „Dane svesnosti“. Tim povodom sam sa još nekoliko naših umetnika bila u Dortmundu.
Na moje pitanje šta oni koju su Maju Erdeljanin pozvali u Ulm kao “artist in residence” očekuju zauzvrat, njen odgovor je – Oni koji nas umetnike iz inostranstva pozivaju na ovakve projekte ili umetničke simpozijume, ne smatraju da je to direktna trgovina, očekujući materijalni reciprocitet, kao što je to kod nas slučaj, već smatraju da je ulaganje u umetnike njihova obaveza, i to kako u svoje, tako i one iz drugih zemalja. Jasno im je da malo koji umetnik može da izdvoji duže vreme u kojem će samo da stvara ne misleći na materijalne problem, i da je to zapravo dragocena mogućnost da se umetnik posveti razvoju i realizaciji jedne ideje. Pomažući u globalu razvoj kreativne misli, posredno pomažu i razvoj sopstvenog društva. I eto, to su sasvim dovoljni razlozi za ovakva ‘bespovratna’ ulaganja u umetnike.
Maja Erdeljanin u obilju ovogodišnjih aktivnosti nema vremena da razmišlja na duge staze – Pošto sam sada u buri događaja koncentrišem se samo na korak ispred. Nemam vremena da reflektujem šta se desilo, već samo na ono što radim danas i eventualno sutra prepodne. A kad stignem tamo idem u sledeći korak – saopštava uz osmeh. Ono što je čeka 25. avgusta je samostalna izložba „Color Therapy“ i opet je put vodi u Dortmund, ovog puta u uglednu Galerie Torhaus Rombergpark, da bi 18. septembra otprhnula na zajedničku izložbu u Galeriji Udruženje likovnih umetnika Ljubljane gde izlaže sa Georgom Vinokićem i Mojcom Černic Pretnar. Srećno!