Prošlo je 30 godina od kada je Haustor objavio albume Treći svijet i Bolero koji su obeležili Ju rok istoriju. Bilo je to doba zenita svetskog i jugoslovenskog pop-roka koji je od 1984. do 1987. bio na vrhuncu po mišljenju mnogih kritičara i zaljubljenika u ovu muziku i koji je zlatnim slovima upisan u istoriju pop muzike. Pesme iz ovog perioda su i danas najslušanije na radio stanicama, žurkama, u kafićima.
Svako vreme ima dve sinusoide – materijalnu i duhovnu. Osamdesetih godina 20. veka je sinusna funkcija koja obeležava materijalnu stranu života u svetu bila rastuća funkcija (jezikom matematike) do nedavno. Međutim, duhovna funkcija, linija koja prikazuje svežinu i kvalitet ideja i misli tokom osamdesetih je bila na vrhuncu i od tada počinje da pada. Pad do danas doživljavamo intenzivno. Kada spojimo ove dve sinusoide, videćemo da su osamdesete godine 20. veka bile one kada je društvo bilo na optimalnom vrhuncu.
Dinosaurusi iz 60-ih Rolling Stones, Paul McCartney, Dylan, Clapton, itekako su aktivni, David Bowie, Springsteen, Sting, Iron Maiden, Dire Straits su na vrhuncu popularnosti, a novi izvođači koji danas važe za klasike popa i roka: U2, Prince, Peppersi, Metallica, Madonna, Depeche Mode, krenuli su u osvajanje globalne slave. Leta 1985. se održao Live Aid kao kruna i presek muzičkog talasa osamdesetih.
Jugoslovenska kultura i umetnosti, pop i rok muzika u paketu su tih godina išli u korak sa svetskim tokovima. Yu-rock misija je bila lokalni muzički ogranak Live-Aid(a), a tih godina su bili aktivni SVI koji u istoriji jugo pop-roka nešto znače: Džoni, Dugme, Čorba, Čola, Valjak, EKV, Idoli, Kazalište, Brejkersi, Koja, Bajaga,… Između ostalih događaja, 1985. je obeležila i serija koncerata Bolje vas našli, u kome su beogradske i zagrebačke reprezentacije muzičara jedni drugima gostovali na dva trodnevna festivala u Kulušiću u Zagrebu i u Studentskom kulturnom centru u Beogradu.
Haustor je drugi album Treći svijet snimio 1984. godine u studiju i produkciji Željka Brodarića. Sve pesme su potpisali Darko Rundek (tekst) i Srđan Sacher (muzika). To je bio prvi jugoslovenski rege album, preciznije prilagođavanje karipskih uzora u domaćim uslovima. Tako je ostalo zabeleženo da su pesme Treći svijet i Skriven iza lažnih imena dobile posebnu boju putem instrumenata sika i kena koju je svirao Robert Lovrić. Rundek je smatrao da je Treći svijet dominantno Sacherovo autorsko delo i smatrao je da bi on trebalo da ima dominantno pravo na sledeću ploču, sa čim se Sacher nije slagao. U proleće 1984. svirajući u klubu u Mesnoj zajednici Remetinec u Zagrebu, bend je osetio nerazumevanje, gluvoću između svirke i publike. Zatim su neke naslućene napete stvari – pukle. Rundek je tada preuzeo vođstvo u grupi i imao gotov materijal za sledeću ploču. Srđanova vizija daljeg rada grupe se razlikovala od Rundekove i – grupa se raspala. Damir Prica-Capri i Rundek su zadržali ime, a ritam sekcija koja je bitno obojila Treći svijet je odlučila da radi samostalno pod imenom Brojani. Darko Rundek je u magazinu Rock iz novembra 1985. o ovoj ploči rekao – Mislim da je ona sa sobom ponijela jednu veliku entropiju, gomila energije je bačena uzalud. Neki odnosi u bendu, dok se radila ploča, nisu bili potpuno zdravi. Doduše, Srđan Sacher, koji je komponirao većinu pjesama na ploči i ja koji sam napisao tekstove i konačno uobličavao te pjesme, mijenjao vokalne linije, mi smo svoj posao dobro obavili, ali nije bilo prave radosti i sporazumijevanja. Ploča ima prekrasnih pjesama i tekstova, ali nešto je u njoj bilo kratkog dometa. Nešto je bilo naporno u toj ploči.
Srđan Sacher je, zajedno sa Borisom Leinerom, bubnjarom Azre i Maxom Wilsonom svoj drugi zapaženi publicitet doživeo u sastavu Vještice.Haustorov sledeći album Bolero snimljen je 1985. godine. Odlaskom Sachera, grupa se našla u ozbiljnoj krizi. Koncepcijski i autorski, to je bio Rundekov solo album, mada se osećao nedostatak Sachera u muzičkom delu. Ploču su pripremali u dosta teškim uslovima, bez ritam sekcije, sa ritam mašinom. Pokušavali su da pronađu novog basistu, ali to nije funkcionisalo i nikako nisu uspeli da uspostave muzičku komunikaciju sa novim ljudima. Pred kraj su sve snimili sa ritam mašinom, a Rundek je odsvirao i bas. Nakon raspada Brojana, bubnjar Gulić se vratio u bend, pa je ipak većinu pesama odsvirao, a na samo tri je gostovala ritam mašina. Snimanje ploče se oteglo jer se sporo radilo, jer se nije išlo sistemom prosviravanja, već sistemom arhitekture pesama. A dve nove stvari Ja želim i Sejmeni su odredile smer kojim bi grupa dalje prirodno išla da se nisu toliko zaustavili.
Darko Rundek rekao je u intervjuu Petru Janjatoviću (Rock, br. 81, 1985, Snovi i fascinacije):
Posle Trećeg svijeta imao sam potrebu pronać gdje se ja i publika sastajemo u zajedničkim oduševljenjima. Tražeći put do ljudi, nisam htio ići linijom sentimenta i stereotipa. Pronašao sam da se negdje u svijetu priče, stripa, filma, susreću imaginacije ljudi kojima upućujem ploču i onoga što se meni sviđa. Pjesme su bile veoma vizuelne. Radeći pjesme, osjećao sam se kao da radim spotove za muziku. Spotovi na ovoj ploči skoro da i ne trebaju, ona je sama svoj spot.
Svaka pesma nosi neku filmičnost. Šejn nudi puno različitih slika i podseća na film Za šaku dolara. Iz Haustora se povukla nekadašnja melanholija sa Trećeg svijeta i na Boleru pesme zrače smirenom radošću. Negde u slično vreme Talking Heads su objavili album Little creatures. Slučajno ili namerno, oba albuma odlikuju konceptualne sličnosti i paralele: komercijalizacija benda, etnički obojena muzika, uticaji crnačkog funka. Rundek je u to vreme izlazio u klub Lapidarij u Zagrebu, gde se često slušala Afrika Bambataa, odakle možemo shvatiti jak uticaj regea, prisutan u pesmi Take the money and run.
U istom intervjuu, Rundek je u svom karakterističnom maniru nastavio – Taj moderni crnački funk mi se svidio, baš me pokretao, volio sam plesati na to, kužiš. Tako da su na ovoj ploči sve pjesme plesne i imaju te ritmove, ali ne kao disko standarde, nego plesne na foru da se opuštaš. Meni se inače strašno sviđa crnačka muzika, kužiš. Bjelačka muzika mi uglavnom ide na živce, pa makar se radilo i o U2, koji su mi se dopali tek posle Live Aid-a. Ali meni je tu falilo nekaj kaj ja kod crnaca čujem i da ga jebeš, ne mrem to spuš`ti do kraja. Makar sam se sad počeo dresirat, izgleda da je taj Live Aid promovirao jedan bjelački stil, jer skoro da crnaca tamo uopće nije bilo.
Treći svijet i Bolero muzički iskoračuju iz Evrope jer se bendu u to vreme dopadala vanevropska muzika. Na omotu Bolera se nalazi kao nekakav starac i more. Tri devojke iz grupe Naturalna mistika u naslovnoj pesmi izgovaraju reč rhythm pomalo stisnutim, meksičkim naglaskom. Pod uticajem Kid Creole and the Coconuts stvorena je muzička atmosfera koja podseća na staru holivudsku ili karipsku, na hitove Hari Belafontea ili Roberta Mičama. Pesma Ena se ponudila kao hit što nije bilo u planu, ali Rundek to nije želeo da spreči kako ne bi pogrešio kada je time gušio neke pesme sa Trećeg svijeta. Tako je Haustor dobio drugi veliki hit u karijeri, posle Prve ljubavi. Producent ploče je Mitar Subotić Suba, Rex Ilusivii, koji je intenzivno radio i bukvalno nije izlazio iz studija Radio Novog Sada, pa je deo produkcije radio sam. Na kraju pesme Take the money and run recituje Rade Šerbrdžija, čime je Bolero direktno povezan sa pozorišnom aktivnošću Darka Rundeka. Ovaj svestrani umetnik završio je pozorišnu režiju te je logično da su performans i teatar sastavni deo njegovog scenskog izraza. U vreme objavljivanja Trećeg svijeta i Bolera, Rundek je bio aktivan na Dubrovačkim ljetnim igrama, asistirao u jednoj režiji, a u dve je igrao. Radio stanice su emitovale njegove drame, najviše naučnu fantastiku i krimiće. Radio je i dramu po tekstu Borislava Pekića.
Pesma Šejn sa Haustorovog albuma Bolero je izabrana za drugu najbolju pesmu jugoslovenskog pop-roka svih vremena, po izboru slušalaca i muzičke redakcije Radia B92, iz 2008. Na istoj listi, Ena se nalazi na 11. mestu. Na mestu broj 1 je Samo par godina za nas, u izvođenju Ekatarine Velike.
Zaključite sami! Haustor!
Jordan Markov
PROČITAJTE I:intervju-predrag-vranesevicmuzika-uvek, srdan-gojkovic-gile-frontmen-elektricnog-orgazma, somborski-rokenrol-u-koricama-knjige