Kad padne mrak nevidljiva ruka pali uličnu rasvetu. U detinjstvu me je intrigirala ta nevidljiva osoba uz prateće divljenje i zamišljanje koliko je moćna kad sama odlučuje o pretvaranju noći u dan. Prošlo je detinjstvo. Pošla sam u školu, dobila pisaći sto i stonu lampu. Od tog doba nisam više obraćala pažnju na uličnu rasvetu, već sam bila usredsređena na površinu obasjanom svetlošću pod kojom sam napisala prve slobodne sastave, a jedan od njih je bio „Osmeh moje nove učiteljice“. Sada penzionerka, idem po kući i zvocam ukućanima – „Gasi svetlo, nije struja za bacanje!“. Foto esej/foto: Bojana Karavidić
U eri raznih modernih osvetljenja koja izviru ispod „duplih“ plafona, zatim nevidljivih svetlećih tela iz uglova sobe, zatim iz jeftinih plafonjera koje podsećaju na lavore – idealno mesto za upad muva, odlučila sam da kupim najklasičniji luster. Beli luster sa „vintage“ izgrebotinama mogao bi se nazvati kičastim, ali mi je osvojio srce baš time – slatkoćom puslice i nagoveštajem topline doma…
… njegov pradeda je luster kupljen na Zagrebačkom velesajmu 1961. godine, tata ga je vozom doneo u Novi Sad. Premeštam ga decenijama iz stana, u stan, već kako seobe nalažu, da ne bih izgubila nit mikro porodičnog trajanja …
… nameravala sam da na mestu ovog lusterčića bude jedan iz antikvarijata, ali je cena bila nepotrebno paprena, pa smo skarabudžili ovaj simpatični sa caknama, bez ikakve vrednosti osim što je – naš…
… ipak, jedan elegantan, moderan svetleći artefakt govori da moja porodica ne preza ni od novih svetlećih tendencija. Grafika je Petra Ćurčića „Vilovačka rampa“, poklon od našeg dragog Galeta, mali formati su ulja Budimira Vojnovića – Dejvija (karikaturista, autor legendarnog Žive Žežina)…
… u osvajanju svetla na mestima gde pišemo, čitamo, dospela je čuvena „advokatska“ lampa kupljena devedestih godina, u vreme sankcija, prilikom jednog od turobnih putovanja u Segedin da bismo se snabdeli puterom, mlekom i salamom. Bili smo toliko jadni, pa kad smo ugledali „advokatsku“ nismo se dvoumili – kupili smo je da bismo imali sopstveni osećaj svetla u mentalnom mraku tog vremena…
… srećom, prošlo je …
… poklon lampa od dragih Ljilje i Đuke, jako je komplikovana kada se menja sijalica, nije baš svetlost za čitanje, ali sija i kada nije upaljena. To je duša. Uz nju su dve mandarinsker patke koje prati legenda o neostvarenoj ljubavi…
… u našoj kući pored svakog sedećeg mesta je lampa, naši gosti vole da čitaju. Crvene vazice su bakine, s početka 20. veka, pravo čudo da nisu razbijene u seobama od Nove Gradiške, preko Smedereva, do Novog Sada, Beograda, opet do Novog Sada, za sada su u petrovaradinskom Gradiću…
… diskretne novogodišnje/božićne lampice imaju najači sjaj. Osvetljavaju poljubac kome i ne treba svetlost, jer svetlost sadrži u sebi …
… sa ulice pogledavam u osvetljene prozore i zamišljam ukućane iza njih. Svetlo odaje njihov život, verujte mi.
PROČITAJTE I: nova-2019-zeli-vam-srecne-prethodne-godine, tekst-u-fokusu-suburbium-obasjava-petrovaradinski-gradic, nova-2019-zeli-vam-srecne-prethodne-godine, bozic-bez-jelke-2, novi-sad-2021-evropska-prestonica-kulture-k-a-t-programi-zenskog-kulturnog-aktivizma