U šetnji. „… volim da zamišljam život iza zavesa…“ Foto esej: Noć i dan. Piše/Foto: Bojana Karavidić
Kako ne bih verovala u lepotu kad prošetam ulicom Donjeg grada Petrovaradinske tvrđave, s pogledom na Gornji grad i Sahat kulu čiji satni mehanizam je poklonila Marija Terizija u 18. veka. Obnovljeni mehanizam otkucava sate i danas. Ne dozvoljavam da mi parkirani automobili na trotoaru poremete početni osećaj lepote…
… tiha je noć, avgustovska vrelina ne popušta. Ipak, neko se kreće, čuje se smeh…
… zamišljam život iza zavesa…
… u ovoj jednospratnici u Gradiću stanovala je petočlana porodica koja je pre nekoliko godina, truhom za kruhom, novi dom pronašla u Antverpenu. Deca uspešno studiraju. Nedostaju mi prijatelji…
… mesečarenje…
… samlela me vrućina, ne mogu da se setim imena autora murala… Danijel Babić…
… pa se setim. Iza ovih teget belo platnenih roletni nekada su živele majka i ćerka. Gospođa mi je napravila svadbenu tortu. Umrla je prvo ćerka. Roletne niko ne pomera?…
… čekajući autobus u Gradiću…
… posle Evropskog prvenstva u evropskom biciklizmu na Petrovaradinskoj tvrđavi ostaje „nameštaj“…
… Vojna bolnica u Gradiću, nekada franjevački samostan. Suvo, popadalo lišće je od prošle jeseni. Pitam se kako nikada ne istrune?
PROČITAJTE I: intervju-maja-curcic-marina-samsonov-novi-zivot-drevnih-tkanina/, izlozba-zoran-janjetov-antitelo/, prica-krecimo-stan/