Iz novosadske tzv. daljine čula sam priče „za“ i „protiv“ o novom urbanističkom rešenju u Tivtu – Porto Montenegro. Već sama reč „porto“ zvučala mi je privlačno – luka. „Montenegro“ drugi deo imena – složenice vukao je na miris stoletnih maslina biserno prosutih po montenegrinskim vrletima s pogledom/mirisom na – more. Takoreći, ekološka priča. Želela sam da vidim to novo Čudo o kome se priča. Kakva li je to novokomponovana skalamerija koja ugrožava prirodu, pitala sam se? Korzoportal na licu mesta!
Riva ka Porto Montenegru
Šetali smo tivatskom rivom i pitala sam – Kad će taj Porto Montenegro? Pogledali su me i odgovorili – Tu smo. A ja – Stvarno? Mislila sam da je to nešto ograđeno, pa da se mora proći pored čuvara kapije…
Tivat, bez pogleda na more
Tivat nekada – bezlično mesto da nije zelenila, gradić u kome su u doba Jugoslavije stanovale porodice pretežno vojnih lica, a iznad njihovih glava sletali/uzletali avioni. Buka u nepodnošljivom sivilu, iako na domak mora. Ono/more je u postojećem kontekstu bilo nevidljivo (a tako plavo, na domak očiju, stopala…).
I sada je pred nama Novi Grad Na Obali Mora, kao rođen iz morske pene – Tivat. To znači da je sve ostalo isto u Tivtu, ali gradić kao da je obliven oblakom svežine, primorski plavom belinom – blistaju i zgrade na rivi i u drugom redu ulice. Nema plastičnih kesa, nema lavova i labudova kao naznaka novokomponovanog poseda, sa balkona trospratnica odiše građanski mir/sklad. Ili se samo tako čini… Na rivi, na putu ka famoznom Porto Montenegru – prikladni urbani moblilijar. Ivičnjaci su spušteni!!! Svi su dobrodošli, i u kolicima.
Kompleksi zgrada u Porto Montenegru izgrađeni su poput grozdova, kako komšije ne bi smetale jedni drugima, fasade su svedene, ne postoje ograde koje nagoveštavaju gde je čiji posed. Ovde vladaju sklad i mir. Tivat i Porto Montenegro čini se, našli su se.
Porto Montenegro ima horizont ka moru, arhitekta nije stavio rampu i zato je ovo novi Morski Grad Tivat. More i grad su jedno.
Tu je mala marina/mandrač, na čijoj je obali jedan od najluksuznijih hotela u ovom lokalitetu. Fasada ne odaje luksuz. Svako pravo bogatstvo je tiho. Kao i svaka pamet!
Vodeni zid čini da zamiriši voda i u drugoj ulici koja nema pogled na more. Ništa preko mere.
Vodeni zid
Ko je kupio ovaj deo obale Tivta, koliko je to koštalo, ko je koga prevario, ko je kome platio… ? Šta sledi? Za sada, ovde vlada harmonija grada i mora, prethodnog vremena i novog kapitala. Sasvim dovoljno. A čije su jahte ukotvljene i koliko košta vez? To je isto pitanje koje u drugom kontekstu postavljaju jednom od najbogatijih savremenih umetnika sveta, Britancu Dejmijanu Herstu čija izložba u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine izaziva polemike. Koliko košta? Odgovor: Novo vreme, novi običaji. Ili – svako vreme nosi svoje breme. Ko je to rekao? Ne znam, ali važi ad infinitum… Ili – postoji li neko ko ne voli dodir svile?
B.K.
Foto: Jelena Gligorić
PROČITAJTE I: javni-prostor-u-gradu-kultura-koriscenja, prcanj-bogorodicin-hram, korzo-portal-novi-projekat, dzulijan-barns-sum-vremena, razumeti-umetnost-novi-cikuls-predavanja, sacuvajmo-savamalu-kao-deo-identiteta-grada