Šta znači ime Bermet? Naziv Bermet potiče od reči „brati“, odnosno izvodnice „berem“, što predstavlja asocijaciju na branje pojedinih biljaka koje služe za aromatizovanje ovog vina. Drugi deo naziva potiče od reči „umeti“, zbog umeća sprovođenja složenih postupaka u proizvodnji ovog vina. To se umeće prenosilo u okviru manastirskih vinarija, Mitropolije u Sremskim Karlovcima i Karlovačke bogoslovije, kao i u okviru porodica lokalnih vinara Srema. Sjedinjavanjem reči koje na najkraći način objašnjavaju prirodu i proizvodnju ovog vina „BERem“ i „uMETi“ dobija se naziv Bermet. Prenosimo delove teksta objavljenog na portalu vino.rs. Piše: Sergej Petrov. Foto: Jovo Simišić
Aromatizovano vino Bermet proizvodi se u Sremskom rejonu, gde postoji nasleđe proizvodnje ovog vina u okviru nekadašnjih 35 fruškogorskih srednjevekovnih manastira koji su započeli njegovu proizvodnju. Najveći broj proizvođača ovog vina nalazi se danas u Sremskim Karlovcima, Banoštoru i drugim mestima Sremskog vinogradarskog rejona.
Na inicijativu vinarije Kiš, nakon zaštite na nacionalnom nivou 2007. godine, 2011. godine preko Lisabonskog aranžmana Srbija je zaštitili oznaku Bermet u WIPO (Svetska organizacija za zaštitu intelektualne svojine u Ženevi). Darko Jakšić, zadužen za istraživanje geografskog porekla i lokalnih sorti i vina u „Centru za vinogradarstvo i vinarstvo Srbije“ napominje da je time „obezbeđena zaštita ove srpske oznake u još 26 članica ovog aranžmana, među kojima i u sedam EU zemalja (Bugarska, Češka, Francuska, Mađarska, Italija, Portugal i Slovačka), te da su na taj način stvorene mogućnosti za dalju zaštitu te oznake u EU”.
Međutim kasnije, u početku pregovora Srbije sa EU, Srbija je dobila signali da Evropska unija ne prepoznaje dovoljno svetsko pravo intelektualne svojine (WIPO je specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija), barem kada je ova specifična oznaka za vino u pitanju…
… – Mogu da razumem nezadovoljstvo i bojazan proizvođača Bermeta, jer ukoliko bi ova oznaka imala geografski prefiks sremski ili fruškogorski, to bi značilo da je naziv Bermet generička reč (kao što je postala reč šljivovica), pa bi de jure mogao postojati Bermet iz bilo kog drugog vinogradarskog područja u Srbiji ili inostranstvu, što ne odgovara činjeničnom stanju – kaže Jakšić. – Bermet se vekovima vezuje samo za Srem i Frušku goru i tako treba da ostane. I sada, kada prosečnom potrošaču spomenete Bermet on zna da to aromatizovano vino potiče iz Sremskog rejona, odnosno sa Fruške gore, pa geografski prefiks ne morate da deklarišete.
Darko Jakšić napominje da su kroz Lisabonski aranžman WIPO naziv Bermet kao vino iz Srbije priznale Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija, pa se on ne može smatrati generičkim izrazom za npr. kategoriju aromatizovanih vina iz Jugoslavije, što sve daje osnov našim proizvođačima Bermeta da zadrže taj naziv i mogućnost da pokušaju da ga zaštite na nivou Evropske unije. Međutim, biće potrebno mnogo energije i snage da se to ispregovara sa Evropskom unijom, za šta je prilika otvaranje Poglavlja 11 gde bi jedna od pregovaračkih pozicija Srbije mogla biti ta da se nađe kompromisno rešenje za pitanje oznake Bermet, da se recimo na našem tržištu koristi isključivo taj naziv, a ukoliko je moguće, da taj naziv bude i u EU…
Ovakvi primeri postoje, jer i španska oznaka za penušava vina cava, italijanska oznaka za rakiju komovicu grappa i grčka oznaka za sir feta takodje nemaju geografsku odrednicu u svijim nazivima. Međutim, da se ideja uvrštavanja rešavanja problematike zaštićene oznake Bermet u pregovaračke pozicije Srbije prihvati, ta inicijativa treba biti podržana i od strane zvanične politike i ministarstva nadležnih za poljoprivredu i intelektualnu svojinu, što je opet problematično jer može usporiti proces oko zatvaranja pregovora na putu učlanjenja Srbije u EU.
– Iz tog razloga, neophodno je ovo pitanje interno rešiti i pripremiti se za pregovore i usaglašavanja. Dobra vest je da se javljaju novi predlozi EU regulative za vina i ukoliko se regulativa izmeni veće su šanse da se oznaka Bermet zaštiti na nivou EU sa takvim nazivom bez geografske odrednice. To je jako bitno jer je ovaj proizvod zaista pravo blago koji ima ne samo tradicionalnu i istorijsku vrednost, već i veliki značaj u pogledu izvoza – kaže Jakšić…
… Jedna od najbitnijih stavki su i mišljenja proizvođača po pitanju kvaliteta baznog vina za proizvodnju Bermeta koja su jako podeljena. Postoji mišljenje da su se koristila isključivo najbolja vina, što je trenutnom zaštitom geografske oznake Bermet to i obaveza, ali u periodu nakon Drugog svetskog rata bilo je slučajeva da se ovo vino proizvodi od nešto slabijeg mirnog vina koje nije moglo da izdrži duže odležavanje…
Pričati o Bermetu je nemoguće a ne pomenuti Mitropoliju u Sremskim Karlovcima i Karlovačku Bogosloviju, kao i mitropolita Pavla Nenadovića, mitropolita Stefana Stratimirovića, patrijarha Josifa Rajčića i druge srpske crkvene poglavare i zvaničnike, pa se kasnijoj komunističkoj vlasti nikako nije dopadalo uzdizanje proizvoda koji je tako snažno vezan za crkveno nasleđe i identitet. Slično kao što se generalo nakon Drugog svetskog rata pokušavalo „približavanje“ vina širokim narodim i radničkim masama u smislu da ga ima što više i da je jeftino, dok je kvalitet bio u drugom planu, tako se pokušalo i umanjiti ugled veoma uzvišenom piću kao što je Bermet. Međutim, porodične vinarije u Sremskim Karlovcima i drugim fruškogorskim mestima nikada se nisu htele odreći kvaliteta i receptura proizvodnje koja se vekovima prenosila sa koleno na koleno kao porodična zaveštanja. Danas smo jako ponosni na te porodice i zahvalni smo im što su sačuvali ovo u svetu jedinstveno vino…
Oprema teksta korzozportal
PROČITAJTE I: bastina-ocuvanje-i-unapredenje-istorijskih-gradova, metropolis-balkanskog-bespuca