Banja Palić u centru je ovog istraživanja istoričara Mirka Grlice iz Muzeja grada Subotice. Obuhvata njeno postojanje od 1837. godine u jednom veku. Zbog čega Banja Palić u Grličinom fokusu postoji samo stotinu godina.
Mirko Grlica
Palićko jezero i mesto Palić nadomak Subotice su toponimi koji govori o skladu prirode i naselja, a kada se čuju tumačenja istoričara Mirka Grlice još dobijaju na vrednosti, jer je krajem 19. veka znanjem i preduzetničkim duhom jedno jezero postalo – Banja Palić. U kontekstu razvoja građanske klase šta nam govori Banja Palić, odnosno Mirko Grlica:
Govori nam da je rukovodstvo slobodnog kraljevskog grada Subotice shvatilo da ima dar prirode nedaleko od grada i da je to prilika da svoje živote učine kvalitetnijim, takođe na dobrobit svih građana da pokušaju da ostvare prihode u gradsku kasu. Krenuli su od ideje koja je bila raširena, moderna u evropskim tokovima, kopirajući iskustva iz većih banja, želeći da Banja Palić dostigne taj nivo razvoja. Istovremeno pokušali su i kvalitet života u Subotici da podignu na savremeniji nivo. Da budemo iskreni, Subotica je u to vreme jako konzervativna sredina i ove ideje su isključivo delo pojedinaca. Meni je interesantno da su pojedinci s modernim idejama imali pristupa mestima gde se odlučivalo, čije ideje su se slušale i sprovodile, znači prihvatale. To je velika razlika ako uporedimo sa sadašnjim vremeniom.
Početkom 19. veka pojavom prvih školovanih lekara u Subotici došlo se na ideju da se ispita sastav jezera. Godine 1837. konstatovali su da voda u Palićkom jezeru ima sastojke koji je preporučuju za banju i predložili su da se okolina jezera uredi kao letovalište. Tako je nastala Banja Palić.
Palićko jezero nekada
Na Palićkom jezeru godina 1922. bila je revolucionarna, telo se oslobodilo naslaga odeće:
Suknje se skraćuju do kolena i one su gotovo kupaći kostim, potpuno otkrivaju noge, ruke su gole. Samo četiri godine ranije – 1918. to je bilo nezamislivo! Veliki je lom u glavama, potpuno je druga orijentacija prema životu što će se masovno odraziti u turizmu. Ljudi će početi da uživaju, da se provode. Sadržaj turizma nije više u šetnji sa suncobranom pored jezera, nego je trend skidanje odeće, izlaganje suncu, vodi. Promena je nastala posle Prvog svetskog rata i traje do danas.
Ime koje se ne sme zaboraviti u kontekstu prvih sto kupališnih sezona Banje Palić je – Lajoš Vermeš, promoter sporta, i sam sportista, biciklista:
Na Palićkom jezeru je Vermeš organizovao svojevrsne olimpijske igre – međunarodna takmičenja sportista, podigao je i vilu za gostujuće sportiste. To je početkom 80-ih godina 19. veka bila jedna od turističkih ponuda. I danas se vidi taj kompleks sportskih borilišta gde su se odvijala takmičenja, a najznačajnija je asfaltirana biciklistička staza duga 220m, neki delovi ostali su sačuvani do danas. Svi tada sagrađeni pomoćni objekti odisali su duhom antike, skulpture ukazuju na duh antičkog olimpizma.
Još pre 1848. Na Palićkom jezeru su izgrađeni prvi objekti. Tada je nastajala Banja Palić. Postoje uglavnom do danas iako neki sa promenjenom namenom. Park je bogat rastinjem, negovan je, dve velike vaze od Žolnai keramike u parku govore o sjajnoj prošlosti. Sve ima izgled vremena s kraja 19. veka sem – Palićkog jezera. Ono nema svež dotok vode, zavisi od atmosferskih padavina, a u njega se neprekidno izlivaju kanalizacija i otpadne vode. Bakteriološki sastav jezera je ispravan, ali hemijski nije. Zbog toga je Palićko jezero – mrtvo. Zbog toga je Mirko Grlica svoje istraživanje nazvao Prvih sto kupališnih sezona Palićke banje. Slavna Banja Palić ostaje u prošlosti koja je po svemu sudeći – neponovljiva. Toliko o napretku civilizacije u 21. veku.
PROČITAJTE VIŠE NA: