Državni savet Turske Republike poništio je odluku iz vremena vladavine Mustafe Kemala Ataturka o pretvaranju Aja Sofije u muzej, a predsednik Redžep Tajip Erdogan potpisao ukaz da Aja Sofija ponovo može da se koristi kao džamija. Time ova drevna građevina ulazi u novu epohu: prvih 900 godina je bila glavna crkva hrišćanskog istoka, narednih 500 godina džamija i poslednjih 85 godina muzej. Istorijski trenutak za ovu odluku je izuzetno nepovoljan: ceo svet je u vremenu velikih previranja, poremećenih odnosa između velikih sila, između hrišćanstva i islama, između Turske i velikih sila, pritom su i odnosi u Turskoj i u gradu Istanbulu napeti. Rizici su ogromni. Piše/fotografije: Aleksandar Stanojlović
Aja Sofija je umorna umirovljena gospođa koja se dobro drži, ali nije najboljeg zdravlja. Mnogo toga je proživela, svačega se nagledala, voli red i drži do sebe. Moramo je redovno obilaziti i negovati, biti nežni i fini prema njoj. Ona je gorda, nije dobro da je uznemiravamo. Aja Sofija čuva ključeve sveta. Moramo znati kako da ih koristimo. Ne smemo da zaboravimo da je Aja Sofija građena i tokom 14. vekova korišćena kao verski objekat, izuzetno važan i za hrišćane i za muslimane. Kada je pretvorena u muzej, umnogome je izgubila na autentičnosti ostajući bez osnovne namene. Vraćanje verske funkcije možemo pohvaliti jer uspostavljanjem islamskog kulta obnavljamo 500 godina njene istorije. Inače, verski život crkve ili džamije ne remeti mnogo režim turističkih poseta. Velike svetske crkve u Jerusalimu, Rimu, Veneciji, Parizu, Hram Hrista Spasitelja u Moskvi, katedrale širom Evrope i Amerike, kao i recimo Plava džamija ili Sulejmanija u Istanbulu su oko osamdeset odsto vremena turistički objekti, a tek dvadeset odsto vremena verski. Hajde da odemo korak dalje i da pošaljemo inicijativu iz naše verski tolerantne zemlje da se uz islamski kult u Aja Sofiju vrati i hrišćanski pravoslavni kult i time vrati i početnih 900 godina istorije Hagia Sofije? Da li bi mogao da se pronađe model po kome bi se prema određenom rasporedu u Aja Sofiji održavali i namazi i liturgije i mise? Poznajući današnje političke prilike u Turskoj to je nemoguće! Kao što deluje nemoguće da, ako zamislimo da je Carigrad posle Prvog svetskog rata ušao u sastav grčke države, da bi se danas dozvolilo da se uz pravoslavni obavlja i muslimanski obred!
Naši savremenici iz celog sveta Aja Sofiju poznaju kao muzej u kome kupe ulaznicu i sa ushićenjem posmatraju monumentalni prostor, lebdeću kupolu, kapitele, porfir, vizantijske mozaike i islamske ornamente, celokupnu versku, istorijsku i civilizacijsku snagu i simboliku. Zato je taj svet od pre četiri dana zbunjen i samo se nagađa na koji način će Aja Sofija funkcionisati kao ponovo uspostavljena džamija. Da li će molitva muslimana biti moguća u prisustvu mozaičkih predstava Isusa Hrista, Bogorodice Marije i arhanđela? Da li će se za molitvu koristiti centralni prostor pod kupolom, ili neki od mnogobrojnih manjih prostora sa strane, pod stubovima, u prizemlju ili na galeriji? Da li će se turisti izuvati na ulazu, kao što je red na ulazu u svaku džamiju? Da li će se naplaćivati ulaznice, ili će se ulaziti besplatno kao u sve verske objekte u svetu? Ovde moramo da napomeno da Aja Sofiju godišnje poseti oko 3,7 miliona ljudi, koji plate ulaznicu oko deset evra, čime bi vlasti ostati bez ogromnog prihoda. On se meri sa godišnjim troškovima održavanja 1.500 godina stare građevine. Takođe je upitno koliki procenat od tog broja turista zaista poznaje simboliku, značaj i vrednosti ovog kulturnog i verskog spomenika. Banalizacija (doskorašnjeg) masovnog turizma, gde se turisti razmile, fotografišu i (iz)selfuju, doprinosi da se samo broje ljudi, evri i turske lire, bez suštinskog doživljaja umetničkog blaga i verskog nadahnuća.
Simbolika crkve Svete Mudrosti i potom džamije Aja Sofije je ogromna. Kada je u 6. veku sagrađena pod palicom cara Justinijana bila je centralna građevina tada najvažnijeg grada na svetu – Konstantinopolja, dakle centar sveta, umbilicum mundi. Aja Sofija je konstruktivno čudo svoga vremena: sa tadašnjim tehnikama i materijalima izgrađena je za samo pet godina. Hram Svetog Save u Beogradu, koji je po dimenzijama i proporcijama sličan Aja Sofiji, gradi se pomoću današnjih tehnologija i armiranog betona 35 godina. Posle raskola u hrišćanskoj crkvi postala je katedrala Vaseljenske pravoslavne crkve, ono što je Vatikan za Katoličku crkvu danas. Hrišćani je valorizuju kao vizantijsku crkvu, između ostalog, jer je njena osnova centralnog plana korišćena kao uzor u svim pravoslavnim zemljama, dok su mozaici iz 13. veka i vremena vladavine Paleologa najlepši primeri srednjovekovne vizantijske umetnosti. Međutim, Aja Sofija je takođe i antička građevina, ne samo zato što se nalazi u Drugom Rimu, ili što leži na starijem hramu iz vremena cara Konstantina, već i zbog toga što njenu konstrukciju nose stubovi koju su doneti sa različitih antičkih lokaliteta iz Egipta, Efesa, Pergamona i drugih mesta u Maloj Aziji.
Kada je sultan Mehmed Drugi osvojio Carigrad i trijumfalno ušao na konju u crkvu Svete Sofije, taj gest je značio pobedu islama nad hrišćanskom Evropom. Veličanstvena Aja Sofija je služila kao građevinski model za niz velelepnih džamija koje su građene širom Osmanskog carstva. Sve zadužbine turskih sultana, vezira i paša od Banjaluke, preko Istanbula do Kaira građene su po uzoru na Aja Sofiju. Moramo da imamo u vidu i da te 1459. godine nije pretvorena u džamiju, crkva Svete Sofije najverovatnije ne bi dočekala današnje vreme, urušila bi se sama od sebe, a materijal razvukao.
Prvi predsednik sekularne Turske Kemal-paša Ataturk je tridesetih godina 20. veka džamiju kompromisno pretvorio u muzej, kao simboličan akt raskida sa osmanskom prošlošću, motivisan sekularizacijom društva u budućnosti. Stoga današnji Erdoganovi potezi hrišćanima deluju kao povratak u prošlost. Reakcije iz sveta su mlake. Najoštrija je stigla, razumljivo, iz Vaseljenske patrijaršije u Carigradu koja na Svetu Sofiju polaže istorijsko pravo. Reagovala je stručna javnost kroz instituciju UNESKO-a. Apelom ili dopisom su reagovali politički lideri velikih sila. Mediji nisu preneli reakcije iz drugih muslimanskih zemalja koje sigurno šalju telegrame podrške. Analitičari procenjuju da li je ovo Erdoganov politički manevar u trenutku oslabljene vlasti u zemlji, kada je već izgubio lokalnu vlast u Istanbulu i Ankari, ili inaćenje i upiranje prsta u oko celom hrišćanskom svetu od SAD preko Evrope do Rusije. Aja Sofija je svetsko umetničko i graditeljsko nasleđe koje pripada svim religijama sveta, i muslimanima, i hrišćanima, i ostalim verama, i ateistima. Ona nije predmet političkog potkusurivanja, već značajan spomenik svetske civilizacije. Posebno nama, koji smo toliko vezani za carski Stambol.
PROČITAJTE I: foto-esej-istanbul/, ivan-stevovic-sakralna-arhitektura-srednjovekovne-srbije/, vikend-prica-put-alije-derzeleza