Korzoportal povremeno podseća na pesnike čije stvaralaštvo je bezvremeno. Tin Ujević jedan je od večnih.
Zapis na pragu
Ove pjesme, to nisam ja, iako sam ih ja napisao.
Ovi jauci, to nisam ja, premda sam ih zbilja uzdisao.
Moj pravi život, ja sam samo disao.
Jer ja živim i kad pjesma umre. Ja živim i kad patnja mine.
Ima u meni nemira dragog, a ima i moje širine.
Ja puštam i drugog da govori za me.
A i sam govorim druge same.
Ja ne marim čovjek biti ako sam umio ljude bogovski reći.
O ja! o ja! Ja sam od sebe i manji i veći.
O ja! o ja! moj drugi i moj treći.
Ja ne sanjam o sreći. No ne sumnjam o sreći.
Gle ovog dvojstva i trojstva moga:
Ima u meni i tmine,
no ima u meni i vedrine,
i moja divna sloga.
Odabrala: Tatjana Novčić Matijević
Tin Ujević, Ojađeno zvono, Žedan kamen na studencu, August Cesarec, Zagreb, 1986.
PROČITAJTE I: volt-vitman-o-kapetane-moj, dragana-mladenovic-izbor-pesama, ko-je-rekao-pesma