Novosadske muzičke svečanosti (NOMUS), u organizaciji Muzičke omladine Novog Sada, održane su od 18. do 25. oktobra godine 2026. koja će se pamtiti kao istorijska u Srbiji. Samim tim, i ovogodišnji NOMUS je istorijski.
NOMUS 2026, otvaranje, foto: Srđan Pabllo Doroški
Ne sećam se od kada sam postala NOMUS fan. Vreme je ionako potrošna roba.
Studirala sam, a zatim ostala u Beogradu kao novinarka u Radio Jugoslaviji. Otkrivala sam umetničku muziku na Kolarcu. Do danas pamtim gracioznu flautistkinju Irenu Grafenauer u dugačkoj bledozelenoj haljini boje gorskog jezera. Zatim sam se vratila u Novi Sad. Bio je početak osamdesetih. Zaposlila sam se u Radio Novom Sadu, prvo redakcija za spoljnu politiku, posle unutrašnja. To je važno utoliko što su se novinarske prostorije nalazile na desnoj strani kada se izađe iz lifta na trećem spratu, na levoj su bili redakcije jezičkih manjina, a levo na još jednom poluspratu koji je ličio na potkrovlje nalazila se Muzička redakcija koju su činile podredakcije za narodnu, zabavnu i klasičnu muziku. Ova poslednja me je oduvek zanimala. Otkrivala sam prvo radio glasove, zatim osobe kojima su pripadali. Pre svih bile su to Marija Adamov, Beba Stepanović i Olena Puškaš.
Marija Adamov u sredini (arhiva), foto: korzoportal
Počela sam da idem na NOMUS. Marija i Olena su me, uglavnom, upućivale u program, posle koncerta bih pitala kako ga ocenjuju, bili su to moji muzički univerziteti. Zatim sam promenila firmu – postala sam dopisnica Radio Beograda 1 iz Novog Sada i bavila sam se najviše kulturom. NOMUS je bio jedan od ključnih događaja o kome sam izveštavala. Tada sam upoznala njegovog prvog čoveka Milana Radulovića, poznatijeg kao Ješko. Ljubazan i predusretljiv od prvog susreta. Znate li vi kakva je to dragocenost za novinara?! Treba izjava hitno, može li intervju dan uoči NOMUS-a kada vrvi od organizacione frke, treba mi promo material za fotkanje (za Korzo Portal za urbanu kulturu i baštinu, koju je nas nekoliko osnovalo kao NGO inicijativu). Odgovori su uvek bili Može, uz osmeh i blage podočnjake.
Pijanistkinja Jeol Eum Son i Festivalski orkestar NOMUS-a, dir. Ištvan Varga (arhiva), foto: korzoportal
NOMUS je postao moja muzička, druga kuća i moj najvažniji kulturni događaj u Novom Sadu. Održava se uglavnom u Sinagogi, nekad i u Srpskom narodnom pozorištu, Gradskoj kući, Galeriji Matice srpske. Uvek je to bilo u proleće, da bi se zbog pandemije 2020. premestio u oktobar. Tako je do danas 2026.
Novosadski big bend, dir. Fedor Vrtačnik, solisti, Dečji operski hor SNP-a , foto: Srđan Pabllo Doroški
Marija Adamov jedna je od zaštitnih znakova NOMUS-a. Njegova je višegodišnja umetnička direktorka koja uvek pronađe način da nam približi i najsloženije muzičke programe, uz reči kroz koje provejava optimizam i vera u dugo trajanje NOMUS festivala, pa i kada okolnosti ne idu na ruku. Tako je bilo ove 2026. godine kada je izveden skraćeni program od (samo) pet koncerata, a zbog minimalnog budžeta. Da nije bilo Grada Novog Sada kao kao pokrovitelja, teško da bi se uopšte održao jedan od najkvalitetnijih kulturnih događaja u gradu. Ako kaniš pobjediti, ne smiješ izgubiti, reče jedan strip junak.
Reč muzikološkinje Marije Adamov – Parafrazirajući uvodne reči NOMUS-ove programske knjižice za 2005. godinu – da entuzijasti iz Muzičke omladine Novog Sada nisu dozvolili da njihova tradicionalna umetnička manifestacija posustane – jer su, i pored velikih materijalnih problemaa, uspeli da osmisle i sadržaj NOMUS-a, m čvrsto verujemo da će on, iako u suženom obliku, s pet programa, i ovog puta opravdati epitet festival dostojnog pohvale. Od 1975. godine, kada su na inicijativu profesora Antona Ebersta osnovane, Novosadske muzičke svečanosti su se tokom decenija menjale, prilagođavale vremenu i sveukupnim potencijalima sredine i bili odraz socijalne klime, ali su se uvek trudile da postignu rastući tok. Svaki put je autorski tim, sledeći svoje ideje i snove, vođen ljubavlju prema umetnosti i posvećenošću pozivu koji uzorno i profesionalno obavlja, opredeljivao za dobru muziku, podjednako vrednovanu u ovom vremenu.
NOMUS ekipa 2019. godine, u sredini Milan Radulović, foto: korzoportal
Gosti Novosadskih muzičkih svečanosti dolazili su iz naše države, regiona, sa svih kontinenata, sa svetskih pozornica pravo u Novi Sad. Nepravedno je da nekoga izostavim, broje se na stotine, pa tako ostaju u mom sećanju svi kao vrhunski izvođači umetničke muzike. Šta sećanju? Očekujem novo izdanje NOMUS-a dogodine u oslobođenoj Srbiji za koju su se izborili studenti. Hm, nomen est omen – Muzička omladina Novog Sada. Dobar predznak!