U okviru trodnevnog Festivala samoorganizovanja kojim novosadska Crna kuća – CK 13 obeležava devetnaest godina trajanja, gostovala je Biblioteka XX vek koju je u Beogradu osnovao Ivan Čolović pre 55 godina. Govorio je za korzoportal. Foto: korzoportal
Ivan Čolović
Bio je to praznik knjige van sajamskih prostora, srećom. Već je postao običaj da Biblioteka XX vek, odnosno njen osnivač i urednik Ivan Čolović, gostuje u CK 13, u aprilu, na njihovom Festivalu samoorganizovanja.
U dugim godinama trajanja Biblioteka XX vek stekla je predznak autonomne izdavačke kuće uz jasno definisanu uređivačku politiku osnivača Ivana Čolovića koji je okupio domaće i inostrane autore koji promišljaju i analiziraju svet u kome žive (ili su živeli). Početna tačka bila je, prema Čolovićevim rečima „kako sačuvati autonomiju, nezavisnost u trenucima rušenja komunističkog poretka u Jugoslaviji, kako sačuvati veze među prijateljima u trenutku raspada te zajedničke zemlje, kako sačuvati neku optimističku perspekitvu kada je reč o našoj budućnosti u trenucima kada za optimizam baš i nije bilo mnogo razloga i motiva. Ali eto, još smo ovde, još smo optimisti. Jednom nogom smo u 20. veku drugom nogom u 21, a već se razmišlja šta će biti u narednom. Ali to već neće biti moja briga (osmeh)“.
Na pitanje da li je razmišljao da Bibliteka XX vek u novom veku promeni naziv, Ivan Čolović odgovora – Kako se približavao kraj 20. veka razmišljao sam da promenim ime u Biblioteka XXI vek. Onda sam zaključio da sam zakasnio, jer je to bilo moguće da sam uradio 1989. godine kada se prema mišljenju čuvenog istoričara Erika Hobsoma završio 20. vek i započeo novi. Znači, zakasnio sam desetak godina, pa neka onda ostane naziv Biblioteka XX vek koja temama i sa svojim autorima nastavlja na stazi i posle kraja kalendarskog 20. veka. Nismo daleko odmakli bar kad je reč o osnovnim mukama i problemima kojima se bavimo poslednjih dvadeset godina, u odnosu na ono što nas je mučilo i krajem 20 veka.
U vremenu kada se u Srbiji kulturna politika vodi po principu zabave i zabrana, kada se ukidaju BITEF, FEST, Sajam knjiga, kada se urušava beogradsko Narodno pozorište… koliko je teško sačuvati izdavački integritet, okupiti slobodoumne autore Ivan Čolović je nedvosmislen – Kako je Gete nazvao svoju knjigu „Izbor po srodnosti“, nekako smo se i mi našli u trenucima iskušenja. Neke prijatelje sam u tim trenucima preloma izgubio, drugi su ostali, dobio samo nove koje sam upoznao u takvim prilikama, stekao druge zahvaljujući angažmanu protiv zla i lomova koje smo devedestih godina zajedno preživljavali. To je nešto što na izvestan način dolazi spontano, ali i kao rezultat posledica i nagrada je za opiranje onom običnom toku vremena, razvoju događaja koje vas vuče na jednu stranu i čini se mnogim ljudima da je neizbežno ići tim tokom sa našim rukovodstvom, sa ideologijama, sa projektima koje nude mediji. I tako nekako mi smo se spontano našli zajedno na drugoj strani.
Biblioteka XX vek prepoznatljiva je po vizuelnom identitetu koji je kreirao Ivan Mesner i do danas traje saradnja. Njen osnivač Ivan Čolović nikada nije stremio velikim projektima državnih ustanova kulture – Stvorio sam instituciju za sebe i svoje prijatelje koja opstaje, jer nikada nije bila u iskušenju da se povinuje nečijim zahtevima, potrebama vlasti, ideologije. Ponekad bi me odgurnuli na marginu misleći da su me time pobedili. A ja trajem pedesetpet godina i oni koji me zaobilaze ipak moraju da se pomire sa činjenicom da postojim kao izdavač iako objavljujemo samo pet, šest knjiga godišnje (osmeh).
Ivan Čolović, Dubravka Stojanović, dele život i ideje
Na kraju, a o početku izdavačke delatnosti Ivana Čolovića i nastanku Biblioteke XX vek – Prva objavljena knjiga bila je „Uvod u permanentno obrazovanje“ Pola Lagranda. Dobila je simboličnu ulogu. Posle toliko godina mi smo još uvek u nekoj vrsti permanentnog obrazovanja. Moja serija knjiga na skroman način već odavno svedoči o tome i nudi priliku onima koji još žele da se obrazuju, da čitaju.