U novosadskoj knjižari “Bulevar Books” predstavljen je dopunjen, sada dupli LP, reizdanje prve ploče “Disillusioned!” savremene umetničke muzike Novosađanina, građanina sveta Mitra Subotića Sube (1961 – 1999) koju je 1987. potpisao pseudonimom Rex Ilusivii, a izdao Radio Novi Sad. Foto: korzoportal
Bilo je tog utorka, 24. februara 2026. godine, u knjižari Bulevar Books veče sećanja i dragocenih, toplih gradskih priča, a sve su se odnosile na tragično preminulog Mitra Subotića Sube i njegovo muzičko stvaralaštvo. Govorili su Subina majka Ruža Subotić, pijanistkinja Branka Parlić, autor bukleta Nebojša Krivokuća, Subin nerazdvojni drug strip crtač/illustrator Zoran Janjetov, moderator je bio novinar, analitičar pop kulture/rokenrola Aleksandar Žikić.
Reizdanje albuma Disillusioned! iz 1987. (Radio Novi Sad), objavljeno je krajem prošle godine, sada kao dopunjen dvostruki LP zahvaljujući Fondaciji “Mitar Subotić Suba” koju je osnovala Mama Ruža, posle tragične sinovljeve smrti u požaru, u Brazilu 1999. godine, u saradnji sa Good Records iz Graca.
Kako je iznutra izgledalo stvaranje ovog kapitalnog izdanja da bismo ga prihvatili kao veoma važnog ne samo u ovom trenutku i ne samo u ovom društvu, pitao je Aleksandar Žikić Mama Ružu – Sećanje na Subinu muziku ukazuje da će se elektornska muzika upustiti u avanturu da obrađuje i klasičnu, što se dogodilo 1987! On je uvek bio okružen prijateljima, sa njima je radio gotovo sve projekte, naročito ovaj koji je pred nama. neki od njih nisu među nama, ali su stalno prisutni Masimo Savić, Milan Mladenović, Zoran Radmilović – Švaba, Uroš Šećerov. Večeras su sa nama i urednici iz Radio Novog Sada, iz vremena kada su mladima davali šansu da nešto urade. Mi roditelji, samo smo znali da provode noći u Radio Novom Sadu, da nešto komponuju, da snimaju sa velikim poznavaocem zvuka Janom Šašom, neizbežan je i Slobodan Misajlović. Moj sin nas je sada inspirisao da pokrenemo sve ovo što, možda, vredi u njegovoj muzici, da to identifikujemo, da digitalizujemo.
Pijanistkinja Branka Parlić koja izvodi muziku minimalizma Satija, Glasa i drugih kompozitora ovog opredelenja, govorila je o muzičkom materijalu na B strani reizdatog LP izdanja, na kojoj je svojevremno radila sa Subom, i o njihovom davnom poznanstvu – Suba je bio srednjoškolac u muzičkoj školi, ja mlada profesorka klavira tek izašla sa akademije. Znao je da sam uključena u rad beogradskog ADNM-a (Ansambl za Drugu Novu Muziku, prim. korzoportal) koji izvodi savremenu muziku. Naš susret pretvorio se u druženje, razmenjivali smo kasete, vesti ko je šta čuo iz ove oblasti, o notama nije bilo govora. Tada smo otkrili Satija. Ustvari, ja sam ga čula recimo 1977. u crtanom filmu čuvene Zagrebačke škole crtanog filma i čekala sam odjavnu špicu da pročitam čija je muzička podloga. Iako sam se bavila savremenom muzikom, ova mi je bila nepoznata. Tada nije bilo interneta. Bilo je to početkom osamdesetih…
Zoran Janjetov, Ruža Subotić
Strip crtač/ilustrator Zoran Janjetov rođen je istog dana kad i Suba, bili su nerazdvojni, i više od toga – Obožavali smo se od prvog trenutka kad smo se sreli u gradu, bilo je to krajem sedamdesetih, i od sutra smo postali najbolji prijatelji, funkcionisali smo kao druga glava jedno drugom. Kad nešto napravi zove me da čujem, ja mu kažem šta ne valja, popljujem “jao, Mitre…” onda mi objašnjava zašto treba tako i … ne popravi (smeje se). Nikad mu nisam rekao “ovo ti je fantastično”, to je bio naš sistem. Provodili smo beskrajne sate u mojoj ili njegovoj sobi slušajući muziku, pričajući o filmovima, ko je šta voleo, on je dovlačio raznu primitivnu muzičku opremu, radili smo s onim što imamo, ali svejedno kakav je alat, praviš muziku od onoga što imaš u glavi. On je pravio muziku, ja sam crtao svoje, neke stvari smo zajedno radili…
Nebojša Krivokuća, u knjižari Bulevar Books, tog februarskog večernjeg utorka skockao je priču o Subi, o duplom vinilu sa potpisom Rex Ilusivii – Pokušao sam da uobličim priču. Kada sakupite raspoloživi material, ključna rečenica je bazirana na pitanju “Subo šta misliš o albumu koji si objavio?”, odgovor je – “Sada bih uradio sve drugačije”. Dakle, ne dobijete ni jedan trag koji biste na klasičan način sledili o Subi. U bukletu koji prati LP, niko od nas se nije trudio da sugeriše kako bi njegovu muziku trebalo slušati. Ona nam je data uz blage putokaze, a zapravo je svima sada, kao meni posle četrdeset godina, data sloboda, konačno savršen zvuk, gde će nas ta muzika zapravo odvesti.
Vitomir Simurdić, tada urednik u RNS koji je potpisao izdanje Subine prve ploče
Otišli smo kućama osmehnuti, ipak želeći da se ovo februarsko veče nikada ne završi, vođeni Subinim “sada bih sve drugačije”.
Vladimir Bajić najavljuje projekciju filma
Dokumentarni film Priča o Subi (RTV, 2024) autora Vladimira Bajića biće prikazan u novosadskom Studentskom kulturnom centru 9. marta.