Projekat Akademije umetnosti Novi Sad “Beton i snovi: mitologeme jedne kuće – Virtuelna rekonstrukija letnjikovca Špicer-Orenštajn u Beočinu” predstavljen je na izložbi u Galeriji Ateljea 61 u Distriktu kulture u Kineskoj četvrti (5. februar 2026) Foto: korzoportal
Sada napušten, ruinirani letnjikovac sklon padu, nekada blistava građevina bogate porodice Orenštajn iz 1898, vlasništvo Opštine Beočin, doživeo je svojevrsni revival zahvaljujući timu pod okriljem Akademije umetnosti Novi Sad. Za lokalno stanovništvo ostaje kao Špicerov dvorac, iako je Špicer bio (samo) zet, oženjen kćerkom vlasnika.
Projekat Virtuelna rekonstrukcija letnjikovca Špicer-Orenštajn u Beočinu bavi se, danas ruiniranim objektom kome preti nestanak iako je utvrđen za nepokretno kulturno dobro 1997. godine, nalazi se u centralnom registru spomenika kulture Ministarstva kulture, u nadležnosti je Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Miroslav Šilić
Rukovodilac projekta Virtuelna rekonstrukcija letnjikovca Špicer-Orenštajn u Beočinu Miroslav Šilić o tome zbog čega je važno podsećati na devastiranu baštinu, makar i virtuelno – Baš zbog toga! Mnogi pitaju da li se radi o stvarnoj rekonstrukciji takozvanog Špicerovog dvorca. Na žalost, on je toliko devastiran da sumnjam da će ikada biti obnovljen. Naša ideja je bila da se sačuva makar digitalni otisak koji će pokazati šta smo imali i šta smo dozvolili da propadne. Proces rada bio je kompleksan. Proučavali smo istoriografske izvore kao što su stari planovi, fotografije, tekstovi. Putovali smo u Budimpeštu, jer je projektant, odnosno arhitekta Ignjac Alpar odatle, kao i ekipa tamošnjih primenjenih umetnika, da bismo otkrili još nešto o koloritu dvorca, drvenim oblogama i načinu kako su generalno razmišljali.
U procesu stvaranja virtuelnog letnjikovca, među lokalnim stanovnicima imenovanog kao Špicerov dvorac, uz video dron korišćena su i savremene tehnologije kao fotogrametrija koja omogućava pouzdane 3D informacija o objektima i terenu analizom fotografija, “koristili smo sofver za gejming kako bismo napravili video anmacije. I za nas je dosta toga bilo novo”, kaže Šilić za korzoportal.
Špicerov dvorac je primer kako je u tom vremenu aristokratija, bogatih porodica, u ovom slučaju Henrika Orenštajna (1856 – 1919), jednog od vlasnika Cementare Beočin, gradila svoja zdanja ne štedeći. To se ogleda i na ovom primeru – “Toliko ima izmešanih uticaja da bismo mogli govoriti o romantičarskom zanosu, eklektici koja obuhvata sve, od romantičnih gargojla (groteskne figure koje pripadaju gotskom srednjem veku, prim. korzoportal), do tragova tada aktuelne secesije krajem veka. To je trend kako bi bogati vlasnici pokazali koliko su moćni”, pojašnjava Miroslav Šilić.
Zoran Krajišnik
Dekan novosadske Akademije umetnosti Zoran Krajišnik rekao je za korzoportal da su ovakvi projekti koji povezuju nauku i umetnost podsticaj za sve koji se bave istraživanjem. “Podsticajni su i za studente, i za nastavnike. Čini mi se da studenti na raznim studijskim grupama uviđaju kako je moguće baviti se mnogim stvarima koje se sada, u ovoj zemlji, čine da nisu važne.”
Miroslav Šilić o tužnoj sudbini Špicerovog dvorca – Ne postoji volja da se obnovi. Rekostruisan je delimično 2002/03. kada je postavljen krovni pokrivač sa limarskim opšivima. To nije čuvano, pokradeno je, pa je nastavljeno propadanje. Onda je postavljena nadstrešnica. U međuvremenu počinje da slabi betonsko-zidana struktura. Sada su vidne duboke pukotine visine do šest metara. Padaju dimnjačke kape teške po tonu koje uništavaju sve ispod njih. Do 90-ih godina ovde je bio restoran, muzička škola, dom za nezbrinutu decu…
Projekat Virtuelna rekonstrukcija letnjikovca Špicer – Orenštajn u Beočinu nagrađen je Velikom zlatnom Formom na izložbi UPIDIV-a Forma 26 u Novom Sadu i Pohvalom 47. Salona arhitekture u Beogradu 2025. godine.