Vikend priča “Patka” prvi put objavljena je u nedeljnom broju novosadskog lista “Dnevnik” 14. septembra 2025. Ona je jedna od priča za novu zbirku Bojane Karavidić. u pripremi. Njena knjiga “Očekujući odgovor” (Partizanska knjiga, 2024) bila je u izboru Nagrade “Voja Čolanović” za prvu objavljenu knjigu, a nominovana je za “Andrićevu nagradu”, odluka žirija se očekuje. Foto: korzoportal
Vrat joj je izdužen, izokrenut ka nebu u obliku slova “S”. Patka je u pokretu. Približavam joj se strepeći. Imala sam loše iskustvo sa tom patkom, kljunastom domaćom životinjom izuvijanog vrata. Povijala me je u tetkinom dvorištu jer sam joj se našla na putu ka kukuruznim zrnima. Jedva sam izmakla kljunu.
“Svojim izgledom jako podseća na divlju patku. Od nje je nešto krupnija, dužeg i mesnatijeg tela i kraćeg vrata. Izgubila je sposobnost letenja. Boja perja je slična divljoj patki ali se mogu javiti primerci bele boje kao i šareni. Prosečna masa muških jedinki je 2,5 kg, a ženskih 2 kg.” (Veterina. info)
Na meniju večere za koju sam se spremala nekoliko dana takozvane zvanice bile su iz našeg užeg porodičnog miljea. Nameračila sam se na patku. Guglala sam za receptom koji nije komplikovan, a opet, trebalo bi da je izuzetan. To “izuzetan” odnosilo se na začine. Pronašla sam onaj u kome se marinada sastoji od meda, cimeta, korijandera, đumbira, pomorandžinog soka i soja sosa Već su mi se nozdrve uznemirile od miomirisa. Patka se prethodno posoli, pobiberi spolja i iznutra, pa se natapka marinadom. “Da prenoći na hladnom”, pisalo je u receptu.
Problem sa patkom je što je ptica tvrdog mesa, pritom malo ga je, a najvažnije, teško ga je osočiti. No, svaka tvrđava je osvojiva, samo treba pronaći taktiku.
U odnosu na patku “ključ” je bio u specijalnoj kesi za rernu u kojoj se peče meso bez dodatne masnoće. Patka se zatvori u kesu, prethodno je obložena režnjevima tanko isečene slanine, okolo se poređaju krompiri isečeni na četvrtine. Marinirana je prespavala u frižideru. Zalogaji pačjeg mesa topiće se u ustima. Sve mi je telefonskim putem objasnio drug iz osnivne škole visok, kuva majstorski a kao saraga je što bi rekla moja ujna, tek je malo povijenih ramena, “džegerovskih” usana, osmehuje se samo onima koje voli, na engleskom “like”, ne “love”. Volim te jezičke finese. Kod nas, mislim u Srbiji, sve je kao na panju odsečeno – il’voljem il’ koljem. Milujemo van očiju javnosti.
Bila sam zadovoljna što sam prasetinu kao novogodišnju tradiciju prošle godine uspešno zamenila patkom. Neću robovati nikome, pa ni prasećem pečenju.
Nisam slutila da me uoči 2025. patka čeka u zasedi, zakovrnutog vrata u obliku slova “S”. Kao ona tetkina iz dvorišta. Ova moja nepečena!!!
Čekali smo tu kvazi Novu godinu u donekle raspadnutom porodičnom domu. Vatricu smo održavali nadčovečanskim naporima. Svako je duvao u svoju sviralu – muž, sin, kćerka, ja.
Ponovila sam prošlogodišnji postupak. Svežu patku kupila sam na pijaci kod iste žene koja je stajala za tezgom opasane čistom, belom keceljom hvaleći patku na sva usta. Recept je bezuslovno odličan. Proveren! Patka je cvrčala u rerni, ja sam nazdravljala samoj sebi. Preokret je nastupio kada sam otvorila kesu, suknula je para. Izvadila sam patku i krompire na tacnu, zatim sam na velikoj dasci počela da je tranžiram. Ili je nož tup, ili mi je slab zahvat, ili…? Patka je bila neupotrebljiva za sočne zalogaje koji bi klizili ka probavnom traktu. Neobjašnjiv događaj u mojoj kuhinji. Čime li ju je hranila ona zlatousta pijačarka? Šta ću, gosti mi dahću za vratom?! Deus ex machina – napraviću paštetu, krompire bacam, iznosim turšiju, posle ću servirati onaj sir na rupe i saher tortu. Gosti mljackaju, zalivaju zalogaje crnim makedonskim. Što se mene tiče, više pijem nego što jedem, pa mi se pripiškilo.
Pored wc šolje kočoperi se plastična patka izvijenog vrata u “S”. Piškim. Zalijem wc šolju zelenim higijenikom koji curi iz njenog “S” vrata. Puštam vodu. Grabim patku i bacam je kroz prozor. Napolju grmi od novogodišnjeg vatrometa.