Dragan Vojvodić je novosadski umetnik koji je za svoj izraz iz klasičnog slikarstva i medija, izabrao performans i proširene medije. Na umetničkoj sceni u regionu je skoro dvadeset godina, prepoznat po sadejstvu tela, prostora, boje i artefakata koje „prerađuje“. Knjiga „Dragan Vojvodić, umetnički perfomansi i akcije“ (Kulturni centar Novog Sada, 2024). Foto: korzoportal
Knjiga „Dragan Vojvodić, umetnički perfomansi i akcije“ odličan je izdavački poduhvat kako bi se javnosti približila Vojvodićeva umetnička praksa, onima koji nisu u mogućnosti da prisustvuju njegovim performansima. U knjizi su uz brojne fotografije i tekstovi dr Sanje Kojić Mladenov „Nomadizam identiteta: umetnička praksa Dragana Vojvodića“ i intervju Aleksandre Rajić sa umetnikom „All I Ever Wanted Was To Be Myself“.
Iz intervjua Dragana Vojvodića – „Ceo moj umetnički opus vezan je za moju biografiju. Devedestih sam došao iz Sarajeva u Novi Sad, tu sam završio Akademije umetnosti , ali onog momenta kada sam otišao u svoju prvu umetničku rezidenciju, u Pariz 2004, a potom u Rejkjavik otvorio se jedan novi stvaralački prostor za koji nisam znao. Do tada sam se bavio samo klasičnim medijima i bio u suštini, nezadovoljan. Slikarstvo mi nije pružalo slobodu koju sam želeo da imam. Kad sam se te 2005. zatekao na Islandu, jednostavno sam bio oslonjen samo na ono što sam u tom momentu imao, a to su vlastito telo i novi prostor. Tamo sam, u interakciji sa prostorom, i u studiju na otvorenom, počeo da razmišljam o proširenim medijima… Reč je, u stvari, o traganju za prostorom slobodnog delovanja; taj prostor, zamišljeni i onaj za kojim žudim, omogućava mi tu umetničku realizaciju. Većinu radova kreirao sam tokom umetničkih rezidencijalnih projekata u inostranstvu…“
O regionalnim umetničkim performans akcijama Dragan Vojvodić izdvaja – „Mnogo je tih važnih momenata koje sam imao na putovanjima. Različita mesta različito utiču na mene i te utiske slažem kao mozaik. Tako sam, recimo, boravio u Rijeci, u umetničkoj rezidenciji u organizaciji Muzeja moderne i savremene umjetnosti. Riječani od 2017. imaju novu zgradu MMSU, na prostoru nekadašnje fabrike ‘Rikard Benčić’. Kada sam je video još nedovršenu poželeo sam da u tom praznom prostoru izvedem performans, a tadašnji upravnik, umetnik Slaven Tolj mi je to omogućio. Ti trenuci su jako bitni u mom umetničkom iskustvu.“
Iz uvodnog teksta knjige, istoričarka umetnosti dr Sanja Kojić Mladenov o radu Dragana Vojvodića – „… Beleženje vlastitog prisustva na pojedinim mestima, svedočenja o boravku, markiranje tačaka na karti sveta kao zabeležaka o kretanju i dnevnički zapisi sopstvenog delovanja, vremenom su za Dragana Vojvodića postali novi izazov. Jedan od njih je i istraživanje kartografskih elemenata, recimo, upotrebe državnih granica Grenlanda i Jugoslavije, kao mogućih mesta odlaska i dolaska, njihove simplifikacije na linijsko grafičko rešenje, te depolitizacije, odnosno dekonstrukcije uvreženog kolektivnog značenja na personalni čin, kao važnog segmenta njegove nomadske strategije…“
Prema umetnikovim rečima, neformalni umetnički par su on njegova supruga Ljiljana Maletin Vojvodić –„Putujem sa svojom suprugom (Ljiljana Maletin Vojvodić, književnica, prim.korzoportal). Nekada ona bude pozvana i dobije priliku da boravi u nekoj rezidenciji kao književnica, a nekada ja kao vizuelni umetnik. Mi smo neka vrsta neformalnog umetničkog para, funkcionišemo kao par, ona fotografiše i snima kamerom i pomaže mi da verbalizujem stejtmente mojih umetničkih akcija, počela je sa mnom da sarađuje i u nekim performansima. S druge strane, ja sam prvi čitalac njenih knjiga. Prirodno je da nekad i radimo zajedno…“