Tekst u fokusu “Leto”  povodom 21. juna letnje dugodnevice, najdužeg dana u godini. Letnja dugodnevica ili letnji solsticij je u periodu 20-22. juna, što zavisi od kalendara. Zbog čega je Slobodan Bubnjević povezao Moneovu sliku “Impresija, svitanje” sa datumom kada počinje leto? Preneto sa portala Nauka kroz priče.

Impresija svitanje, Klod Mone                                                                                                                                            Wikimedia Commons

Bez sumnje znate kako zbog blage nagnutosti ose Zemlje u odnosu na sunčeve zrake, zvezda tokom godine ne osunčava planetu na jednak način na severnoj i južnoj hemisferi, a sunce nad horizontom prividno ne boravi jednako leti i zimi. No, zar upravo to nije uzbudljivo – kako ova mala promena u primljenoj sunčevoj toploti, na srednjim geografskim širinama dovodi do čarobnih sezonskih razlika i čudesnog ciklusa godišnjih doba koje menjaju i utiču na sav život?

Okolnost da sa prolećnim otopljavanjem i buđenjem života, dani postaju sve duži, a potom se skraćuju, pažljivom je posmatraču još u praistoriji morala ukazivati da postoji jedan dan u godini kad do tog preokreta dolazi i to onda kad je sunce najduže na nebu. Zato je – kao simbol promena i veze života sa nebeskim pojavama – ovaj dan u godini, dugodnevica ili solsticij, stekao poseban značaj. Različite primitivne kulture ga obeležavaju kao praznik sunca, a neolitski spomenici svedoče da su drevni astronomi umeli da ga prepoznaju.

Sa epohama, sunce će, svake godine na isti način, neumoljivo produžavati i skraćivati svoj put, ali će se prizori na zemlji menjati. U vreme kad je nastala Moneova slika “Impresija, svitanje“ (Impression, soleil levant), 1872. godine, luka u slikarevom rodnom gradu Avru koju bledo osvetljava jutarnje sunce postaće središte francuske trgovine i industrije, a sa vremenom i jedan od snažnih simbola oporavka republike nakon tragičnog poraza u francusko-pruskom ratu. Samo Moneovo ulje na platnu, dimenzija 48 cm × 63 cm, sa druge strane, odigraće grandioznu ulogu u istoriji umetnosti, kao simbol rađanja novog umetničkog pokreta – impresionizma.

Moneova slika će biti izložena na slavnoj izložbi 1874. koju je, uz žestoke kritike i istovremeno, ogromno interesovanje, u Parizu priredila grupa francuskih slikara među kojima su Mone, Renoar, Dega, Sisli i Pisaro, a koja će upravo po imenu ove Moneove slike biti nazvana „Izložba impresionista“, što je ime koje od tada nosi čitav umetnički pravac. Svitanje impresionizma, novog, modernog duha u umetnosti, sticajem okolnosti koje se u tmurnim oblacima jasno vide i na Moneovoj slici, praćeno je i podizanjem industrije u Zapadnom svetu, dobom u kome će čovek bespoštedno sagorevati ugalj, emitovati gasove u atmosferu, menjajući klimu planete. Sunce zato i ovog juna izlazi na dugodnevicu, podiže se visoko, ali atmosfera koju osvetljava nije više ista.

Oprema teksta korzoportal

https://naukakrozprice.rs/

PROČITAJTA I: nova-knjiga-godine-s-laurom-dijas/, foto-esej-spokojan-dan/, drvene-kuce-povratak-prirodnom/, beogradska-tvrdjava-medju-7-najugrozenijih-u-evropi/, mala-venecija-na-istoku-srbije-o-graditeljskom-nasledju-knjazevca/, /vikend-prica-miris-greha/

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *