Svetski dan pozorišta obeležava se 27. marta od kada ga je ustanovio  Međunarodni pozorišni institut 1961. godine. Ove godine poruku urbi et orbi uputila je engleska glumica Helen Miren. Foto: Srđan Pabllo Doroški

Na Svetski dan pozorišta tradicionalno se čita poruka koju svake godine napiše druga osoba iz sveta pozorišne umetnosti, a prosleđuju je Međunarodni pozorišni institut i Svetska organizacija za scenske umetnosti. S obzirom na postojeću pandemiju, Svetski dan pozorišta, kao prethodne, tako će i ove 2021. godine biće održan onlajn 27. marta.

Ove godine Helen Miren, jedna od najpoznatijih i najcenjenijih glumica s međunarodnom karijerom na filmu, televiziji i u pozorištu, napisala je poruku u kojoj je naglasila teškoće sa kojima se suočava izvođačka umetnost u vremenenu pandemije:

Ovo je bilo veoma teško vreme za žive nastupe i mnogi umetnici, tehničari i zanatlije, muškarci i žene mučili su se i borili u profesiji koja je već prepuna nesigurnosti. Možda ih je baš ta, uvek prisutna nesigurnost učinila sposobnijima da visprenošću i hrabrošću prežive ovu pandemiju. Nihova mašta se već pretočila u inventivne, zabavne i potresne načine komunikacije, naravno velikim delom zahvaljujući internetu. Prelepa pozorišna kultura živeće sve dok nas bude ovde. Kreativni poriv pisaca, dizajnera, plesača, pevača, glumaca, muzičara, reditelja, nikada neće biti ugušen i u vrlo bliskoj budućnosti ponovo će procvetati novom energijom i novim razumevanjem sveta koji svi delimo. Jedva čekam!

Vikipedija

Helen Miren glumica je svetske slave i vrhunskih kvaliteta koji je postavljaju na pijedestal glumačkog Olimpa. Počela je kao članica Kraljevske Šekspirove kompanije 1967. godine. Dobitnica je Oskara, Zlatnog medveda za životno delo Berlinskog filmskog festivala, nagrade Emi, priznanja Toni. „Istorija ne voli veoma uspešne i moćne žene“, objašnjava zašto joj nikada neće dosaditi da igra vladarke. Rođena je 26. jula 1945. u Londonu u radničkoj porodici. Potiče iz krugova ruske aristokratije, njen deda zatekao se tokom Oktobarske revolucije u Londonu, ubrzo su mu se pridružili supruga i sin. Kada je imala deset godina otac je umesto ruskog prezimena Mirnov, počeo da koristi englesko – Miren.

PROČITAJTE I: gradimir-smuda-crtac-maste/, klub-prijatelja-galerije-matice-srpske/, intervju-jasna-dimitrijevic-kolarceva-zaduzbina/, beograd-na-vodi-i-drugi-gradovi-na-vodi/, odliv-mozgova-iz-srbije/, ima-li-borisav-stankovic-naslednike/, marijana-kolaric-17-bijenale-umetnosti-panceva/, jelena-erdeljan-stecci-otkrivanje-zaboravljene-bastine/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *