U pratećem programu izložbe “Naša Vukica 1919–1969–2019“ (otvorena 6. marta – aprila 2019) u Narodnom muzeju Zrenjanin, posvećenoj Vukosavi Vukici Popović, istoričarki umetnosti, dugogodišnjoj kustoskinji ovog muzeja i ženi koja je stručnošću branila kulturno-istorijsko nasleđe Zrenjanina, večeras (26. mart, 19 sati) održava se javna diskusija „Reč-dve o Ćupriji“.  Kultura sećanja na javnoj tribini povodom pedesetogodišnjice rušenja/demontiranja (1969) Velikog gvozdenog mosta, simbola Zrenjanina podignutog 1904. Učestvuju autori izložbe Dejan Vorgić i Filip Krčmar, kao i predstavnik Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin Bojan Kojičić. Foto: Arhiva Narodnog muzeja Zrenjanin

1960, ekspertiza ikone

Iz kataloga izložbe “Naša Vukica 1919–1969–2019”, Dejan Vorgić, Filip Krčmar: Mlađim generacijama Zrenjaninaca ime Vukosave Popović (1919–1998) danas ne znači mnogo. Međutim, njihovi stariji sugrađani, koji pamte šezdesete i sedamdesete godine prošlog veka, još uvek se sećaju bonvivanske prirode, neiscrpne stvaralačke snage i energije i vrhunskih dometa naučno-istraživačkog rada koji je obeležio čitavu jednu epohu u posleratnoj istoriji Zrenjanina. Tokom višedecenijskog savesnog, temeljnog i samopregornog rada na istraživanju, dokumentaciji i zaštiti zrenjaninskog i banatskog kulturno-istorijskog nasleđa, Vukica Popović je za sobom ostavila na stotine izložbenih postavki, nekoliko desetina bibliografskih jedinica, što u vidu samostalnih publikacija i kataloga, što u vidu priloga u eminentnim stručnim i naučnim glasilima. Iza nje je ostala i nepregledna planina prateće stručne dokumentacije, čije „prevrtanje“ predstavlja Sizifov posao, iz kog se opet na kraju ne može u celosti napraviti pregled Vukičinog naučnog i stručnog opusa, a još manje u potpunosti razumeti njegova širina i značaj. Utoliko je autorima izložbe Naša Vukica bilo teže da u okviru jedne skromne postavke ožive sećanje na izuzetnu ličnost koja je odavno već zaslužila daleko više od toga…

 

Iz kataloga izložbe “Naša Vukica 1919–1969–2019”, Dejan Vorgić, Filip Krčmar : Osim što predstavlja široj javnosti lik i delo Vukice Popović, ova izložba obeležava i dva značajna događaja, odnosno jubileja iz njene profesionalne karijere. Prvi je pedesetogodišnjica rušenja Bečkerečke ćuprije, gradskog simbola Zrenjanina, u čiju je odbranu hrabro stala suprotstavljajući se ondašnjim neumoljivim i bezobzirnim gradskim vlastima, stavljajući sebe tako u središte jedne od najvećih lokalnih afera s kraja šezdesetih godina prošlog veka. Drugi jubilej je takođe pedesetogodišnjica: pola veka je prošlo od Vukičine autorske izložbe pod nazivom Velikobečkerečki slikarski ateljei. Dvesto godina slikarstva u(1740–1940) koja je … postavila nove standarde u muzejskoj delatnosti Zrenjanina. Otuda se sa pravom može reći da je 2019. – godina Vukičinih jubileja, u kojoj se prisećamo doajena i možda najmarkantnije ličnosti ovdašnje kulturne scene u drugoj polovini prošlog veka, bez koje je nemoguće pisati i govoriti o novijoj kulturnoj istoriji Zrenjanina…

1969, autorska izložba V.P. „Velikobečkerečki slikarski ateljei. Dvestotine godina slikarstva u(1740–1940)“

Iz kataloga izložbe “Naša Vukica 1919–1969–2019”, Dejan Vorgić, Filip Krčmar : … Zašto naša Vukica?… Sto godina nakon njenog rođenja i nešto više od dve decenije po njenoj smrti, nasleđe Vukice Popović još uvek je živo i prisutno u Zrenjaninu, ne samo u gradskom muzeju, već i u ostalim ovdašnjim ustanovama kulture. Isto tako, danas se, verovatno više nego ikad, oseća nedostatak stručnjaka njenog kalibra sa neiscrpnom stvaralačkom energijom, radnim elanom i profesionalnim integritetom. Naposletku, naša Vukica stoga što je ona sama postala nerazdvojni i nezaobilazni deo kulturnog nasleđa za čije se očuvanje dosledno i herojski borila. Kao takva, ona pripada kako prošlim i sadašnjim, tako i dolazećim generacijama. Otuda će biti upamćena i kao Vukica Laf i kao Vukica Boem; i kao Vukica Vitez i kao Vukica Borac; kao tetka-Vuka i tetka-Vule (nikad Vukosava!)

1967, Narodni muzej Zrenjanin

Kultura sećanja koju izložbom “Naša Vukica 1919–1969–2019”  i pratećim programima osmišljavaju stručnjaci Narodnog muzeja Zrenjanin vredna je pažnje i priznanja.

Oprema teksta korzoportal

PROČITAJTE I: kultura-secanja-bastina-novog-sada-iz-studentskog-ugla, kultura-secanja-alimpije-popovic-prvi-posleratni-gradonacelnik-novog-sada, kultura-secanja-radomir-vukovic-casopis-kvadart, savremena-galerija-zrenjanin-kultura-secanja-tivadar-vanjek-zdravko-mandic, kultura-secanja-umetnicka-kolonija-ecka-60-godina, kultura-secanja-kako-se-pravio-hleb-za-vojsku-u-kraljevini-shs

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *