Nurija Labari (Santander, Španija, 1979), književnica i novinarka. Zbirka pripovedaka “Pijanci mog života”, roman “Stvari koje sijaju kada su razbijene” odnosi se na događaj 11. marta 2011. kada se u Madridu odigrao najstrašniji teroristički akt u istoriji na tlu kontinentalne Evrope. Vikend priča koju objavljuje korzoportal – “Zar ni zbogom” uvrštena je u Antologiju nove španske priče 2001-2010, a nalazi se u zbirci “Digitalni život” – Španska i hispanoamerička priča” koju je u Srbiji priredila/prevela Bojana Kovačević Petrović (Agora, 2017). Fotografije sa izložbe Selme Selman “Viva la Vida” u beogradskoj Galeriji “Novembar”.
Kada test na trudnoću pokazuje pozitivan rezultat, pojavljuju se dve crte na prozorčetu plastičnog štapića. Te crte se ne brišu ni kada prođe mnogo vremena, zapravo ostaju tu godinama. Na primer, ako ostaviš pozitivan test u prvoj fioci u kupatilu, crtice ostaju tamo još dugo. A ako ostaviš četiri pozitivna testa u prvoj fioci u kupatilu, osam linija ostaju na svom mestu čak i tri godine kasnije. Kada abortiraš, linije se ne brišu. Kada abortiraš četiri puta, ni jedna linija nimalo ne izbledi tokom dana koji slede, da barem malo olakša, da se oslobodiš makar jednog plastičnog štapića. Činjenica je da te ništa ne sprečava da baciš takve stvari u smeće, ali, s druge strane, to su jedini neizbrisivi svedoci koji su uvek spremni da govore na tu temu. Dovoljno je da otvoriš fioku, malo pomeriš korpicu sa šminkom i ispod ručnog ogledala pronađeš četiri empirijska dokaza toga što se desilo. Pobačaj tri puta uzastopce nije ništa naročito neobično za lekare. Testiranje na genetsku kompatibilnost nije počelo dok se to nije dogodilo treći put. Tada je trebalo uraditi nekoliko analiza krvi i nastaviti sa pokušajima ako nije izvesno, ili prestati s tim ako nije izvodljivo.U svakom slučaju, lekari znaju samo da gledaju napred, budući da su specijalisti za smrt, i nikada ne govore o tome što je već izgubljeno, već samo o tome što će doći. Ili što će biti izgubljeno.Teško je odrediti tu tačku. Drugim rečima, pobačaji ne postoje u ginekologiji, oni se samo dešavaju. Da bi jedan pobačaj postojao, treba sačuvati test na trudnoću sa dve crte ili lekarski izveštaj koji doktor uručuje tog dana kada nažvrlja da je potrebna hitna intervencija. Plod star 10 + 2 (to znači šest nedelja i dva dana, mada se može napisati i 7 + 1, 5 + 2 ili 6 + 5), primećeno krvarenje. EKO 8v. Doktor Ortega. Uterus normalan, na AF 74×39×45 mm, endometrijum OD: 5 × 19 mm, OI: 2o × r9 mm, oba ultrazvučno normalna. TC: KOMPLETAN ABORTUS. oo: Hitno. Reči abortus i kompletan doktor piše velikim slovom. Olovka urezuje svako slovo pred pacijentkinjom, koja je nekoliko minuta pre toga raširila noge na bolničkom ležaju. Veoma je uobičajeno da pacijentkinja još uvek leži naga dok lekar ispisuje te reči, prekrivena samo mantilom sanitetske službe koji se vezuje na leđima pantljikom i ostavlja dupe otkriveno. Nikada nema nikoga iza pacijentkinje u tom trenutku, kao ni u jednom drugom trenutku nakon što obuče zvaničan ogrtač, kako joj niko ne bi video dupe; mada, u izvesnim prilikama, činjenica da ženi niko ne čuva leđa može doprineti da se ona oseća još više naga, a njeno dupe ranjivije nego ikada.
Osumnjičeni pripadnik ETE Igor Portu zadobio je više modrica, jedna kost mu je slomljena i doživeo je pneumotoraks. Prema lekarskom izveštaju, „pacijent je izjavio da su ga udarali pesnicama i nogama”. Policijski izvori kažu da je prilikom hapšenja morala da bude primenjena sila. Batasuna ocenjuje da je reč o „veoma ozbiljnom” događaju, a ANV potvrđuje prijave mučenja. Sudija za prekršaje u San Sebastijanu unapred pokreće postupak zbog povreda. Broj 87 657 doneo je nekoj osobi dva miliona evra, nagrada je sinoć izvučena.
– Kafa sa mleko i tost s paradajzi? – Konobarica strankinja je prelepa. Ima na sebi mini suknju bez čarapa uprkos tome što je hladno, čizme ispod kolena sa grejačima, crnu kecelju i talasastu smeđu kosu. Mlada je, krupna i čvrste građe. Oči su joj prozirne.
– Da, molim; imaš li nešto osim novina što bih mogla da čitam?
– Da, da. Odmah. – Ubrzo potom se vraća s raznim časopisima o poznatim ličnostima i modi. Oni o modi su na engleskom. Promotivna kutijica za cucle „danone” nosi određene rizike. Jedan od njenih sitnih delova se lako lomi, ali nije zabeležen ni jedan nesrećan slučaj. Korisnički servis: 902 180 957.
U frižideru još uvek stoji plastična posuda s punjenim paprikama, tanjir gulaša koji deluje presahlo, svinjska rebarca pržena pre dva dana, činija s morskim plodovima sinoć začinjena. Dženifer Aniston očajnički želi bebu. To joj je do te mere postala opsesija da želi da neko od prijatelja pomogne njenoj osobenoj „misiji” tako što će donirati spermu. Izvor blizak glumici, koja je napunila trideset i osam godina, ukazuje na to da „Dženin biološki sat brzo otkucava”. Osim toga, „Anistonova traži nekoga inteligentnog i sa jakim karakterom, jer ne želi da joj dete bude samo lepo, htela bi da mu upotpuni život. Ne želi da se uda, hoće samo bebu”, dodao je.
Postoje razne vrste abortusa. Prvi pristup razlikuje izazvani i spontani prekid trudnoće. Kod spontanog postoji nekoliko mogućnosti, zato je doktor Ortega u izveštaju napisao „KOMPLETAN ABORTUS”, a ne nešto drugo, jer on zna šta time hoće da kaže, mada ne objašnjava pacijentkinji pa ona možda ne razume. Kompletan abortus, koji može biti indukovan ili spontan, podrazumeva slučaj kada je kompletna fetalna i placentna materija uklonjena iz materice. Generalno, to ne zahteva nikakvu medicinsku intervenciju. Međutim, abortus može biti i nepotpun, mada je jednako dovršen kao i ovaj drugi. Razlika je u tome što kod ovog drugog neki delovi fetusa ili posteljične materije ostaju u materici. Tipični simptomi za ovo stanje su, između ostalog, vaginalno krvarenje i grčevi u donjem delu trbuha. U većini slučajeva, sprovodi se hirurška intervencija zvana kiretaža (uklanjanje ili struganje) da bi se iz materice uklonila preostala materija. Cilj je sprečavanje produženog krvarenja ili infekcije. Pacijentkinja najčešće pokušava da dešifruje lekarski izveštaj pa konsultuje neku enciklopediju ili stručnu knjigu kako bi shvatila ăta joj se desilo. Doduše, ona je uvidela šta je posredi čim je ugledala tamnu mrlju na gaćicama, ali sada želi i objašnjenje. Kada otkrije da postoji razlika između potpunog i nepotpunog pobačaja, osetiće olakšanje. Barem će znati da lekar nije nastojao da naglasi to što je očigledno kada je za nju napisao KOMPLETAN. U stvari, postoji još mogućnosti, na primer:
– Septični ili infektivni abortus. To je abortus propraćen infekcijom fetusne i posteljične materije i endometrijuma (zadebljanje uteralne šupljine). Tipičan sindrom je temperatura, a uz njega idu i drugi simptomi karakteristični za prirodan ili spontani pobačaj, kao što su vaginalno krvarenje i grčevi. Uobičajena posledica je infekcija placentalnog ili fetalnog tkiva koje ostane u materici nakon nepotpunog abortusa.
– Rizik od pobačaja. U stanju trudnoće koje prethodi dvadesetoj nedelji gestacije i podrazumeva verovatnoću spontanog pobačaja.
– Neminovan abortus. To je vrsta spontanog pobačaja koji se ne može zaustaviti, karakterističan je po grčevima u donjem delu stomaka i krvarenju.
Činjenica da su ove tipologije napisane i proučavane pre nego što postanu deo izveštaja naslovljenog na određernog pacijenta, pomaže joj da sve racionalizuje, mada to nšăta ne menja. I donosi nove sumnje. Zar KOMPLETAN POBAČAJ nije uvek i neminovan pobačaj?
Za stolom pored, jedna žena želi da muškarac sedne pored nje, on ima obrijanu glavu, rolku i kožnu jaknu, govori mu da ga voli.
Izgleda da on to njoj više ne može da kaže ako ga ona pita, a ako ga ne pita, takođe joj neće reći. On joj kaže: „Šta je važnije, naša dela ili naše reči?”. Ona misli da su važnija naša… dela, ali i dalje želi da joj kaže da je voli. On dovršava svoje slatko pecivo, otpije gutljaj kafe i pogleda je: „Moram da ti pokažem madridske vrtove. Videla si tek ponešto od tog grada i oduševićeš se. Na proleće te vodim u Rosaledu”.
Šest „koka-kola”, pola kile ćurećih fileta, pakovanje jogurta, toalet- papir, ulošci, grožđe, čokoladni keksići, flaša belog vina, neka bude „rueda”. Hleb, sok od pomorandže u tetrapaku, dve pice, špagete, inćuni, brašno i so.
Dve starice raspravljaju u supermarketu o konzervama školjki. Jedna je uzela malo ulubljenu konzervu i odlučuje da pređe ceo hodnik da bi je zamenila drugom u boljem stanju. S obzirom na to koliko sporo hoda, donela je značajnu odluku. Druga, koja se ne slaže s njom, čeka je s druge strane polica i glasno gunđa. Prigovara joj tako da svi mogu da čuju. Misli da su školjke jednake u ulubljenoj i neulubljenoj konzervi i da je ova druga idiot što se ponaša kao da to ne zna. Nekoliko minuta kasnije, u trenutku kada prva starica uspeva da pređe ceo hodnik i da zameni zagrebanu konzervu za novu, začuje se neko kvrckanje, možda je to zvuk propraćen grimasom pobede ili bola. Ona što je maločas gunđala, sada se okreće i kaže: „Ko je sad to uradio? Ko je sad ispljunuo protezu? Reci nšăto, hajde, reci ko je sada to uradio. Sada se i tvoji zubi pomeraju, zar ne, gospođice savršena, jer je jasno da se to čulo s tvoje strane hodnika. Svi su čuli”. U kolicima nedostaje još samo so. Nije na spisku, ali više nema sitne soli.
„Engleska muzika je svet za sebe, američka i hispanska je nešto sasvim drugo, svaka ima svoj integritet i identitet. Znam da mogu da zapodenem dijalog sa obe, pa čak i da se takmičim s njima, ali publika prvo mora da savlada strah od španskog popa”. To na ekranu govori devojčica sa šiškama i očima sove. Ima telo poput ptice grabljivice, i odevena je u crno.
Kada srce ostane prazno, stvarnost se upinje da ga preplavi. Nemoguće je ne slušati, ne gledati, ne mirisati, ne znati šta se dešava okolo, ne posmatrati druge. Jednako je nemoguće kao ne osećati prazninu koju su ostavili njihovi životi.
Uklonjeni fetus se ne sahranjuje niti se od njega oprašta, on je puka činjenica. Ne postoji ni jedan oproštajni ritual za to što nikada nije otelotvoreno, osim, možda, u tišini. Međutim, vrlo je verovatno da pacijent želi da ispolji svoj gubitak rečima. Zbog toga odlazi na internet. Tamo je moguće postaviti pitanje lekaru specijalisti za plodnost, za kojeg se zapravo ne zna pouzdano da li je lekar ili nije, za svakojake simptome, uzroke i osobenosti svakog slučaja.
Kuća je obavijena tišinom. Napolju je noć, ali je unutra svetlo i dalje ugašeno. Dva velika prozora u dnevnoj sobi gledaju ka saobraćaju na auto-putu. Farovi dolaze i odlaze poput izgubljenih šišmiša, i jedino oni osvetljavaju sobu. Pod je ĺist i na njemu je savršen četvrtasti tepih. Tu je i bela sofa-dvosed, kao i fotelja za relaksaciju od smeđe kože. Vrata od soba su takođe bela, i sva su zatvorena.
Imala sam tri pobačaja za godinu dana, da li bi mogao da mi kažeš šta može biti razlog tome? Obavili su mi specijalne analize i sve je bilo normalno. Stručnjak će odgovoriti za svega petnaest minuta, kao da je njen lični lekar: „Mada ima mnogo fizičkih uzroka, ne treba potceniti ni psihološku komponentu, čuveni stres, uključujći i prekomernu želju za začećem. Osim daljih pretraga kako bi se isključili organski uzroci, trebalo bi život shvatati na malo opušteniji način”.
Potom se otvara forum.
Princeza79: Meni je ovo četvrti gubitak, dva su bila mrtve jajne ćelije, jedna trudnoća od 27 nedelja (prevremeni porođaj), a ova poslednja (prošle nedelje) spontani pobačaj odšăest nedelja. Kada ti je prva trudnoća pa se tako nešto desi, imaš razne sumnje i silne strahove da pokušaš ponovo, da se ne bi ponovilo. Ali ako u sledećoj trudnoći o svemu budeš brinula, videćeš da ćeš je izgurati do kraja. Nemoj da očajavaš ni da gubiš nadu. Moja prva trudnća je bila mrtva jajna ćelija i ponovo sam zatrudnela posle dva meseca i nosila sam lepu bebu, ali sam je u 27. nedelji izgubila iz razloga koje ni dan danas ne znam, kao i zbog lekarskog nemara. Ali znaš, ne bih ni za šta na svetu zamenila to iskustvo majčinstva, makar tako kratko, to je nešto najlepše što žena može da doživi. Stvari će malo-pomalo krenuti nabolje.
Želim bebu: svima nama koje smo ovde se to desilo. ja sam drugi put abortirala pre 15 dana i znam kako se osećaš. sada će možda morati da ti urade kiretažu ako nisi sasvim čista, a možda i neće, to će ti reći ginekolog kad vidi na ultrazvuku. što se tiče čekanja, svaki lekar ima svoju teoriju, da čekaš 1, 2 ili 3 menzisa. moj ginekolog mi kaže da je dovoljno da ti se vrati menz, da znaš da taj prvi menz može da dođe tek za 40 dana, glavu gore i nadam se da sam ti bar malo pomogla. ljubac
Kao i svako drugo sveto mesto, internet ne treba deliti s onima koji ga ne poštuju. On ne voli da ona bude satima onlajn i ne podnosi da ekran bude njena prava uteha. Ni njegova majka ne dozvoljava da uređaj bude uključen kada je ona u kući. Ponekad laže i kaže da traži nešto za posao da bi je ostavili na miru, ali njegova majka je počela da gleda preko njenog ramena da bi se uverila da nije ponovo na istom forumu za neplodnost.
Isa25: Savršeno mi je poznato kako se osećaš, ja sam već tri i po godine udata i pokušavam da dobijem BB od prvog dana, i kao što vidš nema šanse, užasno sam razočarana što iz meseca u mesec gledam kako mi stiže menzis. Ali dobro, za sve ima leka tako da već pet dana imam „cevčice” za gonal75 i spremam se za prvu veštačku oplodnju (ginekolog mi je sve detaljno preporučio). Grlim te snažno i NASTAVI DA SE BORIŠ.
Kada on uđe u sobu, ona još uvek spava, mada sunce dopire kroz prozor i prekriva plavu posteljinu. ON zna da u poslednje vreme ona ne voli da se budi, ali joj ne dozvoljava da spava iza podneva. Nagovara je da doručkuje i da izađe barem jednom na ulicu pre ručka. Ona zapravo nije toliko pospana kao što izgleda, samo se pravi da joj on ne bi ništa rekao. On joj prilazi i ljubi je, prvo u čelo, zatim u suze. Ona plače pre nego što išta kaže i gleda kroz prozor. Sada već danima ne plače kada se probudi, ali u poslednje vreme uvek plače kada je on poljubi ili kada joj prebaci ruku preko bioskopskog sedišta. U stvari, plače samo kada je on dodirne.
Ostalo vreme ne, ĺak se i osmehne. Ali najviše voli kada je on dodirne pa može da plače.
– Prošlo je dvanaest, možda bi trebalo da probaš da doručkuješ.
– Da, probaću.
– Hoćeš li da ti donesem ovde doručak?
– Ne, evo ustajem.
– Odmah?
– Obećavam ti. Dobro, za pet minuta.
Ona mu je obično tražila da joj donese doručak u krevet, ali njega je to uvek gnjavilo, umesto toga je radije čitao novine u dnevnoj sobi dok je ona sedela preko puta, snenog lica, uz kafu s mlekom u ruci. On bi sada bio spreman da uradi sve što treba, mada ne zna čemu to. U stvari, on više ne zna skoro ništa i teško mu je da razmišlja kao pre jer je i on tužan. Čak je i plakao pred prijateljima, što nikada nije ni pomišljao da će uraditi, ali ne i pred njom. Kod kuće, ona je jedina koja ima pravo da bude tužna. I mada tuga za njih nikada nije bila nagrada, sada to jeste.
Nedelju dana nakon poslednjeg puta, odveo ju je u hotel sa narandžastim krovom gde služe doručak na posebnim stolnjacima od bele čipke. Na trpezarijskim stolovima od hrastovog drveta bilo je svakog jutra svežeg cveća, a uveče su stavljali upaljene sveće. Iz sobe su imali pogled na baštu veličine fudbalskog stadiona.
– Vidiš one dve evropske tise? – rekao joj je pokazujući kroz prozor koji je bio naspram kade.
– Drveće?
– To je par evropskih tisa, vrlo neobična vrsta. Uvek žive u paru. Veoma su dugovečne, ali ih je teško naći. Ove su ovde zasađene mnogo pre nego što je napravljena bašta, sve ostalo je poraslo zbog njih.
– Volim parove kojma nešto raste.
– To su obično veoma strpljivi parovi, kao ove tise – rekao joj je.
Odabrao je veoma skup hotel, noćenje je koštalo preko dvesta evra. To nije mesto kakvo mu se dopadalo, ali ga je odabrao jer je na takvim mestima teško naći porodice s decom. Većina gostiju su ljubavnici ili tek venčani parovi. I zaista, kao što je predvideo, nije bilo iznenađenja. Zapravo, u hotelu je odseo još samo jedan par; na njihovo iznenađenje, to su baba i deda Englezi u cipelama za planinarenje. On je voleo stare ljude. Bilo je očigledno da nisu ništa proslavljali, ali nisu bili tamo ni da bi nešto okončali. Jednostavno su čitali novine i odlazili u šetnju do ručka. Kada bi baba i deda izlazili, bašta je bila samo njihova. On je želeo da se prošetaju zajedno, ali kada je jednom prilikom otišao sam da istraži okolinu, otkrio je malo dečje igralište blizu automobila. Na desetak kvadratnih metara nalazio se maleni bazen s peskom, dve ljuljaške i drveni sto sa četiri veoma niske stolice. Prostor posvećen deci bio je nedopustiv u ovom kontekstu. Ali, u svakom slučaju, potrudio se da je drži podalje od te četiri prazne stoličice od borovine, na zelenoj travi.
– Jesi li siguran da ne želiš da vidiš baštu kad smo već platili da spavamo ovde?
– Vidim je s naše terase. Došli smo da posmatramo prirodu, nema potrebe da je habamo, ženo.
– Ali toliko je velika da se ne vidi cela iz naše sobe. Ne želiš da odemo do lavirinta?
– Radije bih da te sprečim da ti odeš ako želiš, pa ti vidi.
On nije imao poverenja u nju kao pre. Mada je smatrao da je bilo veoma šarmantno što je želela da ide s njom u lavirint, znao je da bi mogla da vidi dečje igralište. U ovom slučaju, sigurno insistira da se igraju samo da bi otišla do četiri stoličice i da bi mu pokazala da je njena bol opravdana. Ponekad je to činila, kada bi videli dve prazne stolice za bebe na zadnjem sedištu nekog automobila ili visoku stolicu pripremljenu za neko dete u trpezariji. Tada bi ga pogledala kao da je on kriv za sve, kao da ga pita „gde si odneo moje bebe?”.
RedGirl29: Zdravo svima. Ja sam čuvala 4 pozitivna testa za bebe koje sam izgubila (mojih 8 crtica) u komodi u kupatilu. Nikada nisam mislila da ih se oslobodim, niti da ih večno čuvam, ali sam ih ponekad ujutro gledala. On me je jedne večeri pozvao da večeramo i rekao mi da je iznajmio neki film da ga zajedno gledamo. Očešljala sam se, piškila, uzela iz fioke svoja četiri testa i pre nego što sam otišla u dnevnu sobu, bacila sam ih u đubre. Zatim smo pustili Spajdermen 2. Pobegla sam na minut da se oprostim od njih.
PROČITAJTE I DRUGE vikend-prica