Od kada je u naše živote pre dvanaest godina ušla Noć muzeja, sa nestrpljenjem očekujemo 16. maj da ušetamo u noć punu lepih iznenađenja. Za korzoportal govori jedan od osnivača Mladen Petrović.
Osnivači Noći muzeja u Srbiji, Ana i Mladen
Sve je počelo onih godina kada se Mladen Petrović, tokom postiplomskih studija u Berlinu i Amsterdamu sjajno proveo za vreme Noći muzeja i onda se sa Anom Jovanović dogovorio da se Noć muzeja desi i u Beogradu. Vratio se u Beograd 2003. godine i počele su pripreme, pisanje projekta, konsultacije, prikupljanje informacija i iskustava od kolega u inostranstvu. Bilo je to vreme kada se ulagalo u pozorišta a muzeji su bili namenjeni stručnoj javnosti. Tako bračni par Mladen Petrović i Ana Jovanović donesoše Noć muzeja u Srbiju.
Da li su zadovoljni onim što je postignuto. Mladen Petrović kaže:
Uvek mislimo da je moglo više i da smo neke stvari mogli drugačije ali zato uvek postoji sledeća godina. Nekako smo od početka imali osećaj da radimo nešto što će trajati i da ćemo ako nešto ne uspemo da uradimo tekuće godine, za to imati šansu sledeće. Za otvaranje nekih institucija koje su inače zatvorene za javnost bile su nam potrebne po 3-4 godine ali je veliko zadovoljstvo kada se to na kraju realizuje.
Prvih nekoliko godina je sve bilo bazirano na entuzijazmu, u međuvremenu smo gledali da profesionalizujemo sve oblasti našeg rada. Što se same manifestacije tiče, mislim da je ona prošla jedan prirodan put, od prilično avangardnog dešavanja do “main stream-a”. Nama se to veoma dopada i najveći kompliment koji dobijamo je da uspevamo da privučemo “normalan i fini svet“, kakav se danas retko viđa na ulicama i dešavanjima.
Kalemegdan u jednoj od prethodnih Noći muzeja
ZA SVAKOG POSETIOCA SE TREBA BORITI
Godine 2005. kada je održana prva Noć muzeja, na samo pet lokacija u Beogradu, bila je odlično primljena. Tih pet izložbenih prostora posetilo je 20.000 ljudi od šest popodne do dva sata iza ponoći. Organizatori su bili zadovoljni jer su ostvarili svoj cilj, privukli su veliki broj mladih ljudi, netipičnu muzejsku publiku. Svake sledeće godine pojavljivali su se novi prostori, nove ideje, više publike. Pili smo čaj sa kneginjom u Konaku kneginje Ljubice; zavirili u trezore Narodne banke; u Etnografskom muzeju smo se divili i smejali lutkama kojima su se igrale naše bake ….
Na pitanje da li su uspeli da svih ovih godina negujući zanimljive i atraktivne sadržaje, odneguju muzejsku publiku Mladen kaže:
Noć muzeja se priprema sedam meseci ali traje samo osam sati. Za ovih 11 godina mislim da smo postigli da neki ljudi po prvi put odu u neki muzej, da se zbog onoga što vide u Noći muzeja vrate i pogledaju neku novu izložbu ili stalnu postavku, ili ako ništa drugo, da saznaju gde se nalaze institucije kulture. Smatramo da smo najveći uticaj izvršili na mlade ljude kojima je neophodno ponuditi dinamične i uvek nove sadržaje.
Sami muzeji i druge institucije kulture se time bave 365 dana godišnje, neko sa više a neko sa manje uspeha. Ono što vidim i dalje kao izazov je što neke institucije na svoju publiku gledaju kao na elitu, dok mi mislimo da se za svakog posetioca treba boriti: za onog ko je ušao u muzej samo da popije kafu u muzejskom restoranu ili da se ugreje u hladnom zimskom danu…
Muzeji jesu centri za neformalno učenje ali motivi posetilaca su različiti i nije edukacija uvek u prvom planu. Neophodno je poljuljati osećaj kod dela publike da su muzeji uštogljene, prašnjave institucije koje se bave isključivo edukacijom.
Etnografski muzej u u jednoj od prethodnih Noći muzeja
SVET I MI
Uvek se pitamo gde smo u odnosu na svet. Čini se da muzeji u svetu doživljavaju renesansu, sve ih je više, raznovrsniji su, mladi ih rado posećuju.
Dakle, muzeji, mi i svet, šta se tu može reći?
Pratimo koliko možemo i u kontaktu smo sa dosta kolega u Evropi. Svako ima svoje probleme i izazove, pa se tako i u zemljama sa mnogo razvijenijom muzejskom kulturom i dužom tradicijom bore za svakog posetioca. Jednostavno, u ovo doba u kome svi imamo malo slobodnog vremena a puno mogućnosti kako da ga iskoristimo, neophodni su novi, sveži pristupi.
U tome kako zainteresovati tinejdžere daleko je na primer otišao Luvr, čije Odeljenje za rad sa omladinom ima divan program “Flertovanje u muzeju” gde se vikendima uz DJ-a određene sale pretvaraju u mesta za provod. Mi jesmo, kao i u svim drugim oblastima, daleko od Zapadne Evrope ali naši muzeji definitivno imaju šta da ponude, dokle god smo svesni naše istorije i toga gde živimo.
Nemamo para, a imamo li ideja?
Moj utisak je da nama ideje nikada nisu nedostajale, problem zna da nastane kada je potreban kontinuitet a kada se entuzijazam potroši. Veoma je teško razmišljati na duže staze u našoj zemlji.
Sa kojim problemima ste se suočavali pripremajući ovogodišnju Noć muzeja?
Sa manje više standardnim problemima za koje mislimo da ih ima svako ko se bavi poslom koji sadrži kontakte sa mnogo ljudi: nerazumevanjem, viškom sujete, ambicijom bez pokrića, mnogo neosnovane mržnje koja je pokriće za nerad i slično. Ali na kraju obično sve ispadne u redu :).
A šta vas je najviše izenadilo i obradovalo?
Velika spremnost ogromnog broja ljudi u celoj Srbiji da ulože svoje vreme i rad u jednu noć. Imamo gradove koji po prvi put učestvuju, kao što su Negotin, Kosovska Mitrovica, Vlasotince, Zvečan i Senjski Rudnik, ima ih i koji nemaju muzeje ali žele da učestvuju kako bi iskoristili Noć muzeja kao inicijativu za osnivanje gradskog muzeja. To je divna energija koja nas pokreće!
NOĆ MUZEJA KAO KORZO ILI ŽURKA
Za mnoge je Noć muzeja sjajno izbalansirana zabava i mogućnost sticanja znanja. Za dečake i devojčice koji žele da izađu na dejt ovo je idealan događaj. To je kao jedan imaginarni korzo ovog veka ili žurka na kojoj upoznajete nove ljude i srećete one koje ste već zaboravili.
Noć muzeja nas uvodi u neke nove priče, otvaraju se vrata onih zgrada pored kojih prolazimo svakodnevno a nikada ne zavirimo unutra. Tako bolje upoznajemo grad u kome živimo, ljude koji žive tu negde, pored i kraj nas, prošlost ali i sadašnjost.
Noć muzeja najavljuje proleće, posle zime stiže sa dobrim raspoloženjem, gužvom, svakovrsnim iznenađenjima. Grad bruji kao košnica, ljudi se tiskaju, dešava se nešto lepo.
Tako će biti i 16. maja 2015. u 47 mesta u Srbiji.
Tematski, 12. Noć muzeja će ići u dva smera. Jedan se priključuje obeležavanju važnih godišnjica a drugi je posvećen edukaciji najmlađih – dečje Noći muzeja.
Tako će recimo u Narodnom muzeju u Šapcu biti predstavljene relikvije, odežda, posude koje se koriste u pravoslavnim hramovima. U Narodnom muzeju u Velikom Gradištu svet stripa će očarati publiku, biće organizovane pored izložbi i predavanja i radionice za sve koji žele da se okušaju u crtanju stripova. U Smederevu će publici biti predstavljeni stanovnici ovih područja iz vremena ledenog doba, stepski bizoni, mamuti, džinovski jeleni, runasti nosorog. U Negotinu se priprema izložba i modna revija o običajima Vlaha. U Leskovcu će goste dočekati najmlađi kustos u Srbiji.
Zemlja partner beogradske Noći muzeja ove godine je Austrija, a kao deo njihovog predstavljanja stiže Eintagsmuseum – neobičan muzej u čijoj će izgradnji učestvovati svi posetioci manifestacije.
I na kraju pitam Mladena Petrovića da li je uzbuđen kao i pre 12 godina kada se rađala Noć muzeja u Srbiji.
Kada smo sada, pripremajući se za 2015. od dizajnera dobili prvu, nelektorisanu verziju biltena svi smo je pregledali sa dosta uzbuđenja. To je trenutak kada se prethodnih par meseci rada sažme na jednom mestu i kada se odjednom vidi celina. Uvek je uzbudljivo!
Ljiljana Sinđelić Nikolić
PROČITAJTE VIŠE NA: