Zašto je uništeno originalno stepenište u zgradi iz 18. veka gde se nalazi Sterijino pozorje, odnosno njegova Direkcija, u Novom Sadu, u Zmaj Jovinoj ulici, broj 22, na prvom spratu?
Stepenište posle „rekonstrukcije“
Sterijino pozorje ugledna je institucija koja je bavi mnogim kulturnim aktivnostima, ne samo organizacijom Sterijinog pozorja, najznačajnije pozorišne manifestacije kod nas, cenjene i u regionu. U Građi za zaštitu spomenika kulture Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture o zgradi u Zmaj Jovinoj ulici, broj 22 piše :
Sagrađena je u drugoj polovini XVIII veka. U buni je stradala, te je obnovljena. U drugoj polovini XIX veka pripadala je gvožđaru Antoniju Georgijeviću.
Jednospratna građevina sa dvorišnim traktom na južnoj strani. Ima sedam prozorskih osi i ulaz na severnoj strani. Prolaz je širok, svetao, zasveden slabo izraženim zvezdastim svodovima i lucima. Luci se završavaju na zidovima plitkim dvostrukim pilastrima.
Podrum je pod celom kućom, zasveden poluobličastim svodom sa lucima. Prizemne prostorije su zasvedene poluobličasto i sfernim svodovima i lucima. Stepenište za sprat je u severnom delu uličnog trakta; premešteno je tu između dva rata i sada je dvokrako, od crvenog kamena sa ogradom od livenog gvožđa uz jedan krak, u potpuno jednostavnom stepenišnom prostoru.
Sterijino pozorje, odnosno njegova Direkcija, useljena je u ovu zgradu 1976. godine. Kako se menjala vlast, menjali su se i direktori. Sterijino pozorje privlači… Verovatno je svaki imao primisao kako da poboljša stambene uslove. Enterijer je povremeno krečen u boje po ukusu molera, drvenarija se farbala u skladu sa umećem priučenih farbara, patos je u skorije vreme zamenjen laminatom (ne i ispod plakara i ormana!) ali niko se nije upuštao u obimnije radove.
Zatim je došlo leto 2011. i tadašnji direktor poželeo je nešto da promeni. Recimo, stepenište. Staro je, poneka stepenica izlizana, ponegde neka pukotina… taman zrelo za renoviranje. Zamišljeno – učenjeno! Novac dobijen, samo fale majstori. Sterijino pozorje ima i svog pomoćnika direktora koji se tada dosetio da pogleda na internetu kakva su dostignuća u domenu veštačkih materijala, kakva je moda, šta ko nudi, koliko košta… I ko bi odoleo reklamnim porukama – Mi pristupamo betonu sa umetničke strane te svaki vaš prostor poprima unikatne vrednosti“, ili – Vaše želje i naše iskustvo, vaše ideje i naš materijal…“, ili – Sve ideje realizujemo do najsitnijih detalja, nijasi boja, vrste štampe itd. Angažovao je najpovoljnije majstore koji dođoše jednog letnjeg jutra sa macolama. Bogami, umorili su se lupajući onaj crveni kamen s početka priče, ali rasturiše ga za dva prepodneva. I onda napraviše novo stepenište od štampanog betona, svetloroza, sa beličastom šarom koja verno dočarava izgled pravih stena. Lepo je, nema šta, samo je već malo posupelo, isprljalo se od gaženja, kruni se i gubi boju. Ne mari! Ipak, štiti ga tepih. Lep je, nema šta, zagasito crven, sa strane bordura: na krem podlozi isprepleli se kvadrati i krugovi…
POGLEDAJTE VIŠE O TEMI:
http://www.novisad.rs/eng/zmaj-jovina-ulica
http://www.autonomija.info/udruzenje-zaustavite-unistavanje-starog-novog-sada