Jednospratna zgrada u kojoj je Zanatski dom , mitska je u predstavi Novosađana. Hronika, pak, ne pruža osnovu takvom usmenom predanju.
Novi Sad
Na javnoj dražbi leta 1934. godine, kuću na adresi Kneginje Zorke 14, danas Trg Marije Trandafil, otkupila su četiri zanatska udruženja srpske nacionalne provenijencije. Po nacrtu Stevana Fajta, četiri godine kasnije je nadzidana uvis i dograđena u dubinu dvorišta. Bila je središte esnafa, još više mesto okupljanja kalfi i majstorskih pomoćnika. U velikoj sali na spratu nastupalo je Pevačko društvo Neven i priređivani su balovi.
Karakteristika zdanja je veliki natpis na pročelju i skulptura majstora i šegrta ugrađena na prednjem zidu. Ulazna vrata su ajnfort arhitekture i na njima je tabla sa imenima Novosađana zaslužnih za razvoj lokalnog zanatstva Simeona Dunđerskog, Jovana Jovanovića Zmaja i Svetozara Miletića… Na stepenicama su u reljefu urađeni simboli svih važnijih zanata u predratnom Novom Sadu.
Originalni grbovi zanatlija iz 1939.
Posle Drugog svetskog rata nekoliko osnivačkih udruženja naglašenog nacionalnog usmerenja izbrisano je iz registracije postojećih. Lokalna vlast je pokušavala da nacionalizuje zgradu, vlasti na višem nivou su onemogućavale podržavljenje smatrajući da se u objektu odvija privredna delatnost, što je otežavalo podržavljenje. Spor je bio oštar, našao se na sudi i – traje do danas! Neizvesna statusna pozicija učinila je da se aktivnosti zanatlija drastično redukuju.
Bina u Balskoj dvorani
U zgradi Zanatskog doma su locirane strukovne organizacije, kasnije su pridodavana udruženja novonastalih zanimanja, sve do igrača koji su pred tranziciju u Balskoj dvorani (u kojoj je dobro očuvan hrastov parket) počeli redovno održavati časove plesa. Jedno vreme ovde je bio smešten i Penzijski fond zemljoradnika Vojvodine. Početkom 90 – ih godina 20. veka Zanatski dom udomljuje i organizacije preduzetnika.
Možda je zdanje najbliže onima čija se mladost događala u dve prve poratne decenije. Igranke u Balskoj dvorani bile su među najposećenijima. Lokalni pevači šlagera, kancona i šansona ovde su doživljavali trenutke slave. Već naredna generacija muzičara, bit sastavi, ciljali su mlađu publiku i stoga za mesto nastupa birali školske dvorane. Iz Zanatskog doma ostale su mi u sećanju svirke Zlatnih akorda predvođenih neopravdano zaboravljenim Bilijem Bojem (Miroslavom Nedićem) i potom, Neoplanti.
Suviše malo za mitski status.! Zapravo, moglo bi se reći da je zgrada Zanatskog doma decenijama nedovoljno korišćena i zapostavljena. Vlasničko rešenje neomiljeno tokom jednopartizma udaljilo je Zanatski dom iz fokusa javnosti i zgrada namenjena javnoj delatnosti nije imala stalniju ulogu. Kao da je postala suvišna!
Živan Lazić
PROČITAJTE VIŠE NA:
http://www.udruzenjepreduzetnikans.com