Zbirka “Priče iz Gradića” Ivice Bezenšeka (Samizdat, 2005, Novi Sad). Vikend priča “Susjedovski”. “…Videću kako ću da odgovorim na potez damom, što ga je moj prvi komšija Susjedovski odigrao, a potom ću otići u kafanu kod Vladimiroviča na pivo, ima ovde u Gradiću, naime, jedna kafana, drži je Vladimirovič, kako ga ja zovem, ali o kafani drugom prilikom.” Foto: korzoportal
Moj prvi komšija Vladimir Ilić Susjedovski, kako ga ja zovem, zanimljiv je čovek. Prehladio se prilikom obilaska Kineskog zida, recimo, a potom je kupio kuću u Đurđevu pa mu sada tamo kradu jagode iz bašte, ali samo one zrele.
Sa Susjedovskim sam se upoznao nakon što sam se doselio u Gradić,pre toga sam se rodio i u školu išao. Po vokaciji moj prvi komšija Susjedovski je šahista. Nas dvojica u slobodno vreme igramo šah, dopisno. Inače, Susjedovski pravi pivo i traži od mene rečnike na pozajmicu.
– Komšija Susjedovski, Vladimire Iliću, pa kako ste? – upitah mog prvog komšiju Susjedovskog pre neki dan, kad sam ga sreo na ulici dok sam se šetao Gradićem tamo-amo.
– Ja sam dobro, ali me stomak nešto muči. Kako ste Vi, komšija Hose? – (Susjedovski mene zove Hose, po jednom čuvenom šahisti iz Južne Amerike.)
– I ja sam dobro, ali moja glava nije, boli me, a i zub me boli, biće da bi mi valjalo zubaru ići.
– Čuo sam – odgovori moj prvi komšija Susjedovski – da je odlazak zubaru odličan u slučaju zubobolje. I sâm sam, više puta, odlazio zubaru kada bi me zaboleo zub i, reći ću Vam, mnogo mi je pomoglo. Odlazak zubaru je zaista najbolji lek protiv zubobolje, a za glavobolju ne znam šta da Vam kažem, mene glava ne boli.
– Ma ne boli ni mene baš često, ali me danas, eto, boli. Šta ćete.
– Pivo – odgovori moj komšija Susjedovski.
– Crno ili svetlo?
– Svetlo – ponovo odgovori moj komšija, veoma prisebno.
– Malo ili veliko?
– Ne postoji malo i veliko pivo, pivo je pluralija tantum – k’o iz topa će Susjedovski, koji pravi pivo i od mene pozajmljuje rečnike. „Vidi, vidi, moj prvi komšija se razume u pluralija tantum!“, pomislih, te upitah:
– A vino, je l’ i vino pluralija tantum?
– Vino se, vidite, moj Hose, pravi od grožđa – odgovori, ponovo potpuno spremno, moj prvi komšija Susjedovski, Vladimir Ilić.
Na ovom mestu ću da pomenem to da je Gradić smešten podno jedne utvrde, koja je, svojevremeno, podignuta u cilju odbane od najezde Turaka. Turci su azijski narod i glavni grad im je bio Carigrad, ali su, jedno vreme, strasno želeli da se nastane i u Beču. Bečlijama se to nije dopalo, to što su Turci želeli da se nastane u njihovom gradu, pa su, da bi Turke zadržali podalje od Beča, podigli pomenutu utvrdu.
Naravno da sam znao da se vino pravi od grožđa, pa išao sam u školu nakon što sam se rodio a pre nego što sam se doselio u Gradić, ne samo da znam od čega se vino pravi, znam i iz čega se pije. Uglavnom se pije iz čaše, može i iz flaše, a može i kutlačom da se zahvati iz bureta pa da se tako pije, iz kutlače, a može još, kao u Gruziji što se radi, da se iskopa rupa u zemlji, u tu rupu da se stavi glineni krčag koji se napuni vinom i poklopi se, pa se zatrpa, pa kad potom želiš da piješ vina moraš da otkopavaš. Ima u Gruziji da kopaš da bi se vina napio!
-Ima da kopaš da bi se vina napio! – rekao sam Susjedovskom.
– Pa ne moram baš da kopam, ima vino i da se kupi, eno tamo, preko puta, u dućanu na ćošku – ponovo će Susjedovski, opet vrlo spremno, pokazujući pri tome prstom prema pomenutom dućanu.
A u dućanu na ćošku rade dve komšinice, jedna crnokosa, druga smeđa. I sasvim su fine, meni se dopadaju, pa sam to Susjedovskom i rekao.
-Nisu loše, komšija Susjedovski, nisu loše.
Tu me moj prvi komšija Susjedovski, Vladimir Ilić, kako ga ja zovem, ozbiljno pogleda i reče:
-Znam da nisu loše, poštovani Hose, nego kako Vi mislite da odgovorite na onaj moj odličan potez damom? – moj prvi komšija Susjedovski i ja, kao što rekoh, igramo šah, dopisno.
Stanem li tako, stavim prst na čelo i malo bolje porazmislim, to bi bila priča o Susjedovskom, Vladimiru Iliću, mom prvom komšiji.
A moj pradeda, isti onaj što je zidao Simens-Martinove peći, taj se penjao na dimnjak. Visoki dimnjak, a moj pradeda uzme pa se popne na njega, a sa vrha dimnjaka, odatle puca prekrasan pogled na krajolik.
Videću kako ću da odgovorim na potez damom, što ga je moj prvi komšija Susjedovski odigrao, a potom ću otići u kafanu kod Vladimiroviča na pivo, ima ovde u Gradiću, naime, jedna kafana, drži je Vladimirovič, kako ga ja zovem, ali o kafani drugom prilikom.