Željko Janković( Pančevo,1983, živi i piše u Pančevu). Poezija i priče – “Noću ne polaze lososi” (Partizanska knjiga, 2025), “Sumrak na petlji” (Partizanska knjiga, 2023), za knjigu poezije “Karl Ginter u dvostrukoj ekspoziciji” (Šumadijske metafore, 2010) dobio je prestižnu Brankovu književnu nagradu, zatim nagradu “Aladin Lukač” za najbolju knjigu autora do 27 godina. Priča “Srce tame” je iz njegove nove zbirke “Noću ne polaze lososi”.
Vladanu Krečkoviću
Uz reku su dozidane kuće. Nešto dalje su mlinovi. Isturen balkon na kom niko nije ugledao barjaktara. Most nestaje u prozoru. Pa još jedan. Sivo nebo i avion koji se obrušava. Početak je novembra. Slike izmiču pogledu koji je za njima tragao u letopisima. San u Galacu. Pljačkaški pohod nakon bitke kod Stanileštija. Stranac drema u potpalublju. Obala je zaklonjena šibljem. Nestvarne su pritoke sa severa. Vlaška nizija – ispresecana rečnim dolinama. Bugarske luke: Silistra – Ruse – Svištov u kom Dunav doseže svoju najjužniju tačku. Okolina naseljena još u doba Tračana. Karpati u izmaglici. Vidin. Posada broda koja je nenaviknuta na duga opraštanja. Rasuta predgrađa na severozapadu. Bezimeni životi. Kapetan koji možda zna da je uvek bilo najteže pročitati sopstvena osećanja. Namreškana voda i olujni oblaci iznad Bukurešta. Tišina nastanjuje pojas diluvijalnih nanosa. Tercijar i evolucija sisara. Nemir donosi najbeznačajniji pokret. Podvodne struje i prostor omogućen zatrpavanjem močvara. Lozinka za pristup bankama podataka. Drum koji već kilometrima unazad prati reku. Pruga takođe. Drobeta-Turnu Severin i strepnja posade da s ovom plovidbom nešto nije u redu. Usamljena mesta na brodu. Brzaci. Sablast Trajanovog mosta koji su Rimljani srušili pred navalom varvarskih plemena. Zagasita boja zemlje. Šuma i Kladovo. Stranac koji možda sanja kiklopska sela. Sipski kanal prokopan 1896. godine za brodove s dubljim gazom. Vetar u krošnjama. Članovi posade koji lažu jedni druge. Razgovaraju o bolesti brestova. Svratišta su neprimetna s palube. Neizvestan – prolazak kroz klisuru s vertikalnim stranama. Oršava – Kazan – Gospođin vir. Granično utvrđenje kod Golupca. Dno ispod nivoa mora o kom se govori kao o mestu gde lutaju duše umrlih. Muškarac lovi ribu s obale. Opaženi svet je razmrljan. Granje ili čamac s kljunastim pramcem. Jedan od članova posade je rođen u Novoj Moldavi. Srušene trospratnice i raskršća. Ambijent koji je ispunjen mešavinom glasova. Neotkrivena proročišta. Veliko Gradište – Ram – Dubovac. Smederevo i dolina s rukavcima. Lažna imena. Posao koji je stranac dobio na restauraciji crkve u Baden-Virtembergu. Ptice se crne izdaleka. Svetionici kod Pančeva. Odavde nikome ništa ne bi značila sposobnost prilagođavanja. Ispijanje krvi. Beograd i rečna ostrva. Fosilna nalazišta iz doba krede. Posle Novog Slankamena, članovi posade nestaju jedan za drugim. Poznanstva stečena za šankom. Barake i panonsko blato. Raščišćavanje terena za gradilište. Da je kapetan ovuda plovio krajem jula, u daljini bi ugledao zapaljeno strnjište. Priviđenja na keju. Obilaznica i brdo koje ne natapa sunce. Nema gužve ispod novosadskih mostova. Magla u Futogu. Neko je zasad očuvao kontrolu – neko je izgubio prisebnost posmatranja. U mezozoiku, Bačka je bila pod morem. Ništa u blizini ne označava polovinu pređenog puta. Vodotoranj i tegljači u Vukovaru. Istraga na brodu koja se završila tek što je započeta. Stranac i zagađena reka. Posle Mohača, plovidba kao da je krenula iz početka. Most nestaje u prozoru. Pa još jedan. Sivo nebo i avion koji se obrušava. Obalska straža je poslednja koja bi posumnjala u nešto. Nedokučiva su predanja. Pena na ustima. Snovi koji započinju spaljivanjem gazdinstava. Srce Evrope je sve bliže – uvećano i natopljeno krvlju. Isprane fasade u Budimpešti. Obezvređeni instinkti. Zgrada parlamenta u koju prodire voda. Ubrzo, Dunav menja smer za devedeset stepeni. Uzana staza vodi do kupališta. Ušće Hrona i pukotine u krečnjaku. Kiper koji prevozi šljunak. Da je vedrije, odavde bi se videle Niske Tatre. Odvajanje za Krakov. Brodogradilište. Manastirski poredak vlada u tvrđavi na levoj obali. Bratislava – kao Pressburg, Pozsony ili Požun. Predjelo za Stranca. Zavarani kapetan i spokojno voštano lice. Mrlja sela. Zidovi obrasli bršljanom. U Litavi se ogleda tamno nebo. Zatim utvara Beča – kao ispovest i kult Carevine. Portreti u keramici. Vahau. Linc i njegovi mrtvi graditelji. Mesta na kojima skoro sve reke završavaju u Dunavu. Brodska sirena je sve tiša. Nečija crvena kosa. Tamni pramenovi. Doći će čas kada će nestati ravnica. Oberncel – Vindorf – Filshofen. Bavarski pejzaži koji se više ne naziru. Sulude ljubavi i staze za planinarenje. Gestovi proklinjanja. Neshvatljive su priče koje su ovde donosili putnici iz Bukovine. Potopljena vikend naselja. Bazilike i otrovna isparenja. Pakao u vodi. Imena koja gube značenje: Donau, Dunaj, Duna, Dunav, Дунав, Dunărea, Дунай. Opatija Beuron i mistični tovar. Fotografsko pamćenje za stranca. Nestaju siluete u prozorima. Figure kao na nemačkim grafikama iz 1920-ih. Nezamisliva su brda Švapske Jure. Iskrcavanje u Ulmu. Putnik koji bi produžio uzvodno, ne bi prepoznao izvorište reke. Srušena je gotska katedrala. Slepljene su vučje senke. Preludijum za Eine Symphonie des Grauens. Zamkovi i oštar miris iz luke. Noć kao mazut.