Šok zadruga, odnosno njena Galerija od 24. februara 2015. domaćin je izložbe “Dopunski časovi crtanja za talentovane”. Postavka je deo šireg programskog okvira sa opominjućim nazivom “Zlo ne spava” koji se tokom sezone jesen/zima 2014. odvijao u ovom prostoru. To je povod za mini analizu o položaju Led arta kao nezavisne umetničke scene u Novom Sadu.
Šok zadruga je nastala 2013. kao novi konceptualni okvir delovanja Multimedijalnog centra Led art. Proglasom o eutanaziji, Art klinika, desetogodišnji projekat MMC Led art svojevoljno je okončan da bi se dotad proklamovani program lečenja (kritika i korektiv) zamenio udruživanjem bez gubljenja regulativne utopijske ideje iz vidokruga. Ili, kako je rečeno u pratećoj objavi – Ideja zajedništva, uzajamne potpore i upotpunjavanja osnov je i umetničkog zadrugarstva kao nove platforme delovanja. Akutna kriza društvenosti, istanjeno socijalno tkivo, devastirana i fragmentarna umetnička scena, upozoravaju na urgentnu potrebu rehabilitovanja elementarnih oblika uzajamnosti, oblika samoorganizovanja i međusobnog upotpunjavanja.
Prvom izložbom kojom se simbolički započinje a možda i dovršava 2015. godina, kao gest i kao umetnička praksa, Šok zadruga sprovodi inicijalnu programsku zamisao i realizuje izložbu radom i uzajamnom saradnjom autora koji već duže vreme stoje na njenim branicima. Ona je svojevrsni remake izložbe koja je održana 2008. godine kao kulminacija višemesečne borbe Art klinike da ostane u radnom (podrumskom) prostoru u Grčkoškolskoj broj 5. Suočena sa paradoksalnom situacijom da jedan deo gradskih struktura vlasti (Uprava za kulturu) podržava i finansira njene programe dok drugi dovodi u pitanje njihovu realizaciju, Art klinika se tada odlučila za akciju koja je tematizovala marginalizovani položaj nezavisne umetničke scene i isto tako marginalizovani i nerešeni socijalni status samih umetnika.
Održavanje izložbe istog naslova i formalnog umetničkog prosedea sedam godina kasnije, februara 2015, iznudio je gotovo isti društveni, politički i finansijski kontekst, premda sa različitim imenima i političkim opredeljenjima. JP Poslovni prostor blokirao je račun Šok zadruge, novac predviđen za dovršavanje izlagačkog programa 2014. vratio se u gradski budžet, vrednost boda kojim se meri visina zakupa i koji može da se smanji intervencijom Gradske uprave za kulturu i gradonačelnika i dalje odoleva njihovim naporima, postojeći dug svakodnevno raste a dijalog koji je tim povodom otvoren na liniji Šok zadruga – Gradska uprava za kulturu – gradonačelnik – Poslovni prostor, ne izbiva iz birokratskih ćorsokaka i sve je manje nade da će se iznedriti neko rešenje. Da ovako brutalno razračunavanje sa dužnicima nije uobičajena praksa Poslovnog prostora pokazuje nedavno objavljena vest u dnevnoj štampi da dugovi političkih stranaka prema ovom preduzeću dosežu već oko 9 miliona dinara, iako stranke plaćaju svega 60{8c86a26d3dbe2d92cfeae697a247edc21eefe105beac0103fd9ff4408f020903} zakupa (Šok zadruga priželjkuje takvo rešenje) te da Poslovni prostor preduzima sve mere u svojoj nadležnosti da te dugove naplati. Da blokiraju stranačke račune kao u slučaju Šok zadruge, izgleda, još se nisu dosetili. Ili nije u njegovoj nadležnosti. Ili…?
Sada izloženi radovi nastali su zajedničkim delanjem – razmišljanjem, crtanjem, brisanjem, precrtavanjem na istim platnima – u kome sudeluju (abecednim redom): Jovana Budošan, Bojan Dojkić, Milica Dukić, Gojko Dutina, Nikola Džafo, Vladimir Ilić, Nineta Avramović Lončar, Vid Markovinović, Nora Mesaroš, Milan Nešić, Slobodan Stošić. Svaki crtež prati Dnevnik rada: pisani i fotografski trag o njegovoj genezi. Zadrugarski poduhvat, na otvaranju su upotpunile mlade muzičarke Katarina Gajinov, alt saksofon, Jefimija Šipka, fagot, Lena Lončar, violina, Kristina Zima, violončelo autorskom interpretacijom nota koje je Nineta Avramović Lončar upisala u jedan od crteža.
U katalogu izložbe Dodatni časovi crtanja za talentovane iz 2008. može se pročitati kako su izloženi radovi iznikli iz jednog čisto formalnog dictuma, delom igre, delom zbilje, te da su svojom genezom redefinisali tradicionalni pojam umetničkog stvaranja i autorsku poziciju koja ga podržava. Na mesto autora progovara neko novo, u samoj izvedbi ad hoc konstituisano Mi. Ispražnjena autorska pozicija postaje funkcija diskursa i kao višestruko kontekstualna smešta se u postojeće političke, društvene i kulturne odnose, u jezik, u instituciju umetnosti, ili ih subvertira.
Otud nije sasvim neočekivano da su sada izložene slike, nastale vođene istim metodskim uputstvom, svojom vizualizacijom prizvale još jedno paralelno (zadružno) događanje koje svoju misiju vidi u borbi protiv svakog zla. Nakon velike pauze Šok zadruga je ponovo ugostila Šumsku patrolu i pozvala novo članstvo da joj se pridruži. Iz samog srca džungle, čiji bujni odbljesci proviruju na izloženim slikama, Fantom, legendarni strip junak, pozvao je nove članove Patrole da kažu DA dobru i NE zlu. Novosadski ogranak Šumske patrole formiran je 2005. kao neformalna grupa čije jezgro čine glumac Ivan Đurić i reditelj Filip Markovinović. Od nastanka, u jednoj sasvim rudimentarnoj i hotimice naivnoj semantizaciji, problematizuje etiku kroz razne vidove umetničkog stvaralaštva. Za strip junake ne postoje različiti režimi istine, niti su moralni principi fleksibilni i zavisni od svoje društvene i političke kontekstualizacije. Postoji samo crno i belo, Dobro i Zlo. Zvuči naivno, ali više nije smešno. Nije lako reći DA dobru i NE zlu. Ponekad je teško i prepoznati ih. Ali možda se mora istrajati u tome upravo zbog utopijskog naboja i potencijala koji u sebi sadrži. Počev od LED arta, gerilske, subverzivne umetničke grupe, preko kritičkog korektiva društvenih i umetničkih praksi ili lečenja Art klinike, do ideje zajedništva ŠOK zadruge, utopija je konstitutivno upisana u svaki proizvedeni ili izvedeni umetnički i aktivistički prosede. Utopija ostajanja pri utopiji poslednji je izazov.
Silvia Dražić
POGLEDAJTE JOŠ:
http://www.seecult.org/tag/art-klinika