Skadarlija otvara letnju sezonu svakog aprila podizanjem skadarlijske zastave na piaceti kod Skadarlijske česme, gde Skadarska ulica seče Zetsku. Tada se od podneva do večeri duž ulice smenjuju razni sadržaji i Beograd se prikazuje u najlepšem izdanju. Bar bi tako trebalo da bude! Slikari portretišu posetioce, izlažu radove, dame i gospoda maskirani u građanske kostime s početka 20. veka šetaju se sa gostima gore-dole. Glumački program se odvija ispred Kuće Đure Jakšića, a kostimirani Đura kao instruktor boemije podučava kako se, uz meze, vino i rakiju, lumpuje uz tamburaše. Koliko je sve ovo prevaziđen koncept?
Skadarska je krivudava kaldrmisana ulica pod nagibom koja prati liniju Šanca po dunavskoj padini i deo je Venca oko beogradske Varoši, u Beogradu redak ambijent koji neguje sentimentalni duh prošlih vremena. Rekonstrukcija Skadarske ulice je bila novina u urbanističkoj praksi grada šezdesetih godina 20. veka, nežan urbani zahvat, potpuno drugačiji od svega što se događalo u vreme velike modernizacije zemlje i monumentalnih projekata i realizacija. Autor obnove i revitalizacije Skadarlije je arhitekta Uglješa Bogunović, čiji je projekt završen 1968. Opisao je svoju ideju – Svako ima pravo na svoj ugao posmatranja, svako ima svoj ugao odakle se raduje pogled. Na ovim šetnjama, moje vjeruju o arhitekturi dobija potvrdu. Najednom, monumentalno postaje sve što je tiho i malo, intimno i vedro.
Boemske četvrti
Skadarlija je posestrina sa Plakom u Atini, Debar-maalom u Skoplju, Montmartrom u Parizu, Grincigom u Beču. Briselski Ilot Sacre na francuskom znači Sveto ostrvo. Pomenute zone i jesu ostrva u gradu koji se modernizuje. Da li su to ostrva provoda, kulinarstva i pića, dobrog raspoloženja? Ostrva starogradskog duha? Prohujalih vremena? Kada ih analiziramo zajedno, vidimo da su njihove karakteristike bogat život na ulicama, u kafanama, sačuvan ambijent starog grada, ali nekako provincijalno, narodsko, sirotinjski. Sve su pod moranje za turistički obilazak, sve su pešačke, bez automobile, a posetioci bi trebalo u njima da se osećaju lepo. U čemu je štos? Da li možda u tome što u njima nečega ima, ili u onome čega nema!? Imaju, navodno, dušu, nemaju automobile, autobuse, velike robne kuće, višespratnice u staklu?
Možemo da napravimo paralelu kako funkcionišu ove izolovane četvrti u drugim gradovima. Ilot Sacre je klaster zainteresovanih učesnika udruženih radi ostvarenja svojih interesa. Imaju podršku gradske uprave i definisani kod ponašanja ugostitelja. Postoji evropska mreža tih četvrti. Ima ih podosta na celom Balkanu i u Srbiji. Zaštićene su kao ambijentalne celine i nalaze se u gradovima ukojima nisu srušene. Čak i tamo gde jesu, svuda je ostala barem jedna urbana sonda tog tipa. I ponovo se pitamo da li da ih tretiramo kao Ilot, kao Ostrvo, ili su to živi gradski delovi?
Uostalom, koje su to vrednosti starih vremena prema kojima smo tako nostalgični i zbog čeka ovakve četvrti i čuvamo? Ranije su se sadržaji Knez Mihailove i Skadarlije preplitali, obe ulice su bile šetališta, sada je došlo do segregacije – Knez Mihailova je potpuno komercijalizovana za šoping, Skadarlija je komercijalizovana za ugostiteljstvo. Da li ovi strogo definisani sadržaji mogu da budu manje ograničeni?
Skadarlijske kafane
Današnja Skadarlija je premala za Beograd, trebalo bi da je veća. Gornji deo Skadarlije do Zetske je obična ulica sa visokim zgradama, ali i takva, sa kaldrmom, kafanicama, galerijama i bez automobila pokazuje da bilo kojoj ulici u centru Beograda možemo vratiti starogradski duh koji je toliko potreban našim napaćenim gradovima. Skadarlija nije samo Skadarska ulica, već su tu i Zetska, početak Jevremove, a logično se na nju nastavlja i Bajlonijeva pijaca. Svojevremeno je Bajlonijeva pivara pretvorena u značajan komercijalni prostor, koji je propao. Ono malo sačuvane tehničke baštine Pivare moglo bi ponovo da se iskoristi za novi komercijalni centar sa više mere i manje betona.
Skadarlijske kafane
Skadarska, Zetska, Gospodar Jevremova, Strahinjića Bana, to su najstarije beogradske ulice, koje nose svoja imena gotovo vek i po. Obeležene su starim tablama postavljenim na ćošku kuće ili zgrade. U stara vremena ulične table su se pravile od keramike, glina se ulivala u kalupe, pekla, a nakon toga premazivana plavom glazurom na koja su ispisivana bela glazirana slova i sve se ponovo peklo na visokoj temperaturi. Takve table nisu šrafljene na kuće već su uziđivane. Verovalo se da će ulica trajno nositi svoje ime. Ako bi neko i hteo da promeni naziv morao bi da sruši celu kuću na kojoj je tabla. U Beogradu je sačuvano 22 stare keramičke table, polovina ih je u Skadarliji.
Ulične table u Skadarliji
Pokušajmo da odgovorimo na pitanje da li je Skadarlija boemska četvrt? Možda je ta sintagma isključiva, jer je Skadarlija postala suviše turistička i komercijalna. Stolovi i stolice su okupirali kaldrmu, muzika se čuje iz podruma i sa krova, devojke glasno pozivaju prolaznike da uđu u restoran, hello, guten tag. Nema ovde ni pravog beogradskog, ni boemskog života. Beograđani beže iz Skadarlije u druge delove grada, ostavljajući Skadarliju turistima, gostima, slučajnim prolaznicima.
Takva turstička ponuda danas nije prihvatljiva. Turističke zone bez domaćeg stanovništva i domicilnog duha postaju ostrva, iloti, isole, izuzimaju se iz organskog tkiva grada i gube dušu. Zbog toga bi Skadarlija trebalo da ostane samo naša, a kao naša dobila bi i dušu koju je izgubila kao turističko ostrvo. Suštinski bi oživela kada bi ponudila istinski gradski život. Ovako više podseća na staru gospođu sa razmazanom šminkom na licu.
Aleksandar Stanojlović
POGLEDAJTE VIŠE NA:
http://www.novosti.rs/vesti, Duh-Beograda