Istoričarka umetnosti Majdu Sikošek poznata je po svom blogu Lepota života, a pokrenula je u Beogradu i osnivanje istoimenog društva posvećenog kulturi življenja u svim oblastima. O tome piše putujući širom Srbije, dok je u njenom fokusu pre svega umetnički pokret secesija kada na Svetski dan 10. juna već nekoliko godina organizuje šetnju putevima beogradske secesije. Ovog puta posvetila se Knjaževačkim meteorima. Piše/Foto: Majda Sikošek
U intervjuu za korzoportal Majda Sikošek pre nekoliko godina rekla je – „Tata i mama su obožavali da putuju, nemirnog duha oboje. Svako leto smo provodili sa šatorom lutajući ili po onome što se danas zove bivša Jugoslavija, ili po Evropi. Tako sam zauvek ostala zaražena putovanjima, a jedini način su šator i kamp. Da ne zaboravim ništa manje važnu činjenicu da me je otac, inženjer, čim sam izašla iz pelena, vodio sa sobom opet po toj ‘bivšoj Jugoslaviji’ na terene po gudurama, po mestima za buduće hidroelektrane, po planinskim vrhovima… „Putovala je širom sveta, ali ne prestaje da otkriva manje poznate i posećene kutke Srbije. Istočna Srbija njen je omiljeni cilj.
Putovati, otkrivati, saznavati, uživati – nema boljeg načina za okrepljenje duše i podmazivanje „malih sivih ćelija“. Moja sreća je što imam prijateljica rasutih po celoj Srbiji, a posebno po Timočkoj Krajini, pa tako svako malo eto mene na putu do tamo, prvo do Zaječara, a posle gde nas put nanese i gde Zaječarke predlože.
Tako su moje Zaječarke nedavno predložile da nakon posete Knjaževcu, druženja sa prijateljicom iz knjaževačkog Zavičajnog muzeja i obilaska Kuće Ace Stanojevića (Aleksa Stanojević-Aca, Knjaževac, 1852-1947, srpski i jugoslovenski političar, jedan od osnivača Narodne radikalne stranke, prim.korzoportal) koja je ove godine dobila nov izlagački prostor u preuređenim podrumskim prostorijama, odemo do klisure Ždrelo, nadomak sela Stogazovac.
Zašto je ta klisura sa svojim kamenim stenama i obroncima iznad Stogazovca toliko zanimljiva? Zato što te stene nadvijene nad Zubetinačkom rekom podsećaju na meteore („lebdeće kamenje“ na grčkom) – tim povodom su ih i nazvali Knjaževački meteori.
Kao i do mnogih lepota naše domovine do Knjaževačkih meteora stiže se kolima, ali lagano, jer je pogrešno skretanje zagarantovano, dobro možda ne uvek, ali… Od Knjaževca se krene putem ka Boljevcu, pa se u ključnom momentu skrene za selo Stogazovac, gde putnike dočekuje zemljani put koji se, kako odmiče, sve više sužava. Stogazovčani i oni koji su na tom terenu domaći voze kao po najširem bulevaru, što pomalo utiče na onoga ko im u susret ide, a nije domaći. Samo kažem. Da, vredi napomenuti da se u selu kod škole treba nastaviti levo i treba poštovati izreku „mapu čitaj, seljaka pitaj“ (metoda je pouzdanija od svih savremenih pomagala).
Tik pred zavoj nakon kojeg će se „leteće kamenje“ pojaviti u svoj svojoj lepoti smestilo se proširenje, veliko poput turističkog parkinga, idealno da se vozilo ostavi i zaboravi na neko vreme. Šetnja odatle je lagana i okrepljujuća. Ima sve što je potrebno za mozgoodmaranje i dušooporavljanje – vodu koja žubori sakrivena međ’ stenjem i biljem, drveće, kamen i lagani uspon do skrivenog proplanka, pa kroz tunel šumski do vidikovca sa kojeg se vidi skoro pa ceo svet, možda ne baš ceo svet, ali svakako se vidi sneg na Staroj planini.
Zubetinačka reka
Sreća je što malo ko zna za ovo očaravajuće mesto, a opet je i tuga što malo ko zna za ovo očaravajuće mesto. Sreća je jer oni koji znaju, ili od prijatelja saznaju, u miru uživaju u bojama, oblicima, mirisima i zvukovima ovog mesta. Sreća je jer to znači da su klisura Ždrelo, Zubetinačka reka i proplanci čisti kao suza. Opet, tuga je što malo ko zna za ovu knjaževačku tajnu jer propuštaju čaroliju prirode i lepotu koja leči. Bilo kako bilo moja malenkost ima tu sreću da u Timočkoj Krajini poznaje prave osobe s kojima već godinama otkriva mesta znana samo njima i ponekom putniku namerniku kao što sam ja.