Liget Budapest, je najambiciozniji projekat urbanog kulturnog razvoja u Evropi i kulminiraće kroz potpunu obnovu najvećeg Gradskog parka u Budimpešti (Városliget Budapest). Postoji više od 200 godina kao prvi javni park, jer su do tada parkovi bili u privatnom vlasništvu. O tome šta će obuhvatiti obnova, sa lica mesta piše / fotografiše pejsažna arhitektinja Majda Adlešić, preduzetnica, novinarka i strastvena putnica.
Majda Adlešić
Do sada me ni jedan grad nije tako zavodio, kao Budimpešta proteklog vikenda. Ovo iznenadjenje je došlo na rastanku. „…Prosto k’o u opereti sklopilo se sve…“
Liget Budapest je najambiciozniji projekat urbanog kulturnog razvoj u Evropi i kulminiraće kroz potpunu obnovu najvećeg Gradskog parka (Városliget). Takva obnova, reinovacija, se može sprovesti samo uz potpuno poštovanje više od 200 godišnjeg nasleđa parka. Jedinstvenost ovog veličanstvenog projekta leži u sposobnosti planera da spoje najbolje od oba sveta bez kompromisa: obnovljeni Városliget ostaće zelena oaza usred grada koja će nuditi nenadmašna kulturna iskustva za stanovnike Budimpešte i turiste iz svih krajeva sveta.
Projekat će obuhvatiti sveobuhvatan razvoj Gradskog parka u Budimpešti od 100 hektara, što znači da će biti obnovljene i proširene zelene površine i rekreativne funkcije parka, kao i onih njegovih stotinama godina starih institucija. Nove ustanove se grade samo na lokacijama koje su ranije bile zauzete zgradama, ili parking prostorima, što znači da razvoj zelenih površina nije ugrožen, neće se smanjiti ni za kvadratni metar! Nakon što projekat bude realizovan u celini, Városliget Budimpešta biće jedan od najvećih i najsloženijih kulturnih prostora u Evropi.
Prvo drveće i uređene staze za šetnju postavljene su 1751. godine, a nakon stvaranja parka u prvim decenijama 19. veka prihvaćeno je današnje ime Városliget i postalo je prvi javni park u Mađarskoj. Do parka stižete preko poznatog Trga heroja (Hősök tere) prethodno dolazeći Andrassy avenijom (Andrássy útca) koja je projektovana po uzoru na aveniju Champs- Elysees u Parizu. Takoreći na samom ulazu u park je zamak Vajdahunjad (Vajdahunyad vára), gde se danas nalazi Muzej poljoprivrede osnovan 1896. godine. Tu je i Banja Sečenji (Széchenyi fürdő) , najveće termalno kupatilo u Budimpešti koje funkcioniše od 1913.
Možda ne postoji nijedna druga oblast kulture koja nas asocira na umetnost u Mađarskoj, više od muzike. Brojni mađarski kompozitori i muzičari – među njima Franz List, Bela Bartok, Zoltan Kodali, Giorgi Ligeti i Zoltan Kocsis – ostavili su trag na univerzalnom jeziku muzike, ali zemlja dugo nije imala centar koji bi pružio sveobuhvatan pregled blaga njihovog nasleđa u globalnom kontekstu istorije muzike. Kuća muzike Mađarske (Magyar Zene Háza) je spektakularna zgrada koju je projektovao japanski arhitekta Sou Fujimoto, odabrana je među 170 međunarodnih projekata i od proglašenja projekta kao pobednika arhitektonskog konkursa privukla je veliku pažnju u međunarodnim stručnim krugovima. Njena organski talasasta nadstrešnica sa 145 otvora, neki su kao svetlosni bunari, a drugi su kao otvori za postojeće biljke, daje joj autentičan izgled. Takodje, široki, horizontalno nepodeljeni stakleni zidovi čine neponovljivo vizuelno obeležje, jer se rastinje ogleda u njima. Kuća muzike izgrađena je na nekadašnjem mestu oronulog i nekorišćenog poslovnog kompleksa Hungaroexpoa, koji je ovde, u srcu Gradskog parka, do 2016. godine bio ruina. Ono što je bila zatvorena i zapuštena „zelena” zona 7.000 kvadratnih metara koje decenijama okružuje kompleks je sada sanirano i okružuje novu zgradu koja je otvorena za sve posetioce parka. Stalna postavka Kuće muzike u Mađarskoj predstaviće istoriju muzike od razvoja ljudskog glasa do savremenih tokova, ali će poseban akcenat staviti na mađarsku muziku i njenu raznoliku istoriju.
Fasada Etnografskog muzeja
Idući dalje, nailazi se na novi objekat Etnografskog muzeja (Néprajzi Múzeum), takodje upečatljive građevine. Zgrada koju je projektovao Marcel Ferenc je prvi namenski izgrađen objekat čiji je koncept prilagođen potrebama etnografskog muzeja. Sada se u Gradskom parku nalazi jedna od najmodernijih muzejskih zgrada u Evropi. Spektakularno zdanje sa svojim dizajnom koji asocira na par gotovo raširenih krila odlikuje se jedinstvenom fasadnom dekoracijom od skoro pola miliona piksela koji predstavljaju savremenu adaptaciju dvadeset mađarskih i dvadeset internacionalnih etnografskih motiva, kao i više od sedam hiljada kvadratnih metara krovnog vrta sa čije najviše tačke se otvara zadivljujuća panorama grada. Pojava Etnografskog muzeja u Gradskom parku predstavlja revolucionarnu promenu za muzej, jer se kolekcija od 250 hiljada komada artefakata koji potiču iz Karpatskog basena i svih krajeva sveta, više puta selila od osnivanja ustanove 1872. do sada.
Etnografski muzej nalazi se na kraju gradskog parka. Pre nego što je izgrađena Andrašijeva avenija, ovo područje je tradicionalno služilo kao kapija u Gradski park. Na mestu nekadašnjeg parkinga za više od hiljadu i po automobile, izgrađena zgrada Etnografskog muzeja i sada je okružena novim zelenim površinama, a posetioce čeka fantastično šetalište u Gradskom parku. Posetioci parka koji dolaze automobilom od sada mogu da parkiraju svoja vozila u Muzejskom podzemnom parkingu.
Pobednici međunarodnog tendera, mađarska firma NAPUR Architect, projektovala je novu zgradu na mestu Ötvenhatosok tere, (Trg 56te ), koji je ranije korišćen kao parking. Dinamična, ali jednostavno oblikovana struktura istovremeno uzima u obzir karakteristike parka i njegovu povezanost sa okolnim urbanim tkivom. Njegov lučni oblik omogućava obavljanje važne funkcije i kao kapije i tačke ulaska i izlaska stvarajući vezu između grada i parka. Ikonični dizajn zgrade krije niz specijalnih tehnoloških rešenja, sa lučnim krilima podržanim naknadno zategnutom konstrukcijom koja se koristi u izgradnji mostova. Ovo je retka primena ove tehnologije u javnim zgradama ne samo u Mađarskoj, već i u celoj Evropi. Rešenje je jedinstveno i revolucionarno ne samo estetski, već i tehnološki, jer, kao važan element fasade, obezbedjuje hlad objektu i na taj način doprinosi njegovom energetski efikasnom radu.
Druga upečatljiva karakteristika zgrade je njena ogromna krovna bašta, koja praktično funkcioniše kao produžetak zelenog prostora Gradskog parka. Izgrađena je tako što je na „krilima“ zgrade, na kojoj se nalaze biljke i drveće, rasprostranjeno preko 3.000 kubnih metara gornjeg sloja zemlje obogaćenog posebnim hranljivim materijama. Na lučnom krovu stvoreno je 7.300 kvadratnih metara parkovskog prostora koji posetioce čeka kao udoban zajednički prostor sa širokim pogledom na Gradski park i prestonicu koja se otvara sa njegove najviše tačke. Približno 60 odsto zgrade je ispod nivoa zemlje, gde su, u skladu sa preporukama savremene muzejske nauke, izložbeni prostori svetske klase zaštićeni od prirodnog svetla.
U Gradskom parku se može videti još veliki broj dečijih, adrenalinskih, muzičkih igrališta. Neki delovi parka se upravo rekonstruišu zajedno sa objektima. Veliki broj ljudi, gradjana Budimpešte i turista uživa u blagodetima parka. Prijatna atmosfera Botaničke bašte privlači roditelje sa malom decom, mlade i starije. Ružičnjaci ispred nekadašnje Kuće Olafa Palmea, sadašnje Milenijumske kuće stvara utisak da se nalazite u nekom od najelegantnijih vrtova Evrope.
Liget Budapest kandidovan je za International Travel Awards u kategoriji najboljeg turističkog razvojnog projekta 2023. Ovako se pametno promišlja, interdisciplinarno deluje, poštujući tradiciju, a moderno pristupajući i čuvajući zelene vrednosti.
PROČITAJTE I: