Knjiga Slobodana Tišme „Ima koga kod kuće – Zapisi jednog shizofreničara“, deo trilogije „Astal tiš, riba friš“, predstavljena je u novosadskoj knjižari Bulevar Books (25. septembar 2023) uz prisustvo autora i moderiranje izdavača Relje Dražića (Nojzac, 2023). Korzoportal
Relja Dražić, Slobodan Tišma
Roman Slobodana Tišme „Ima li koga kod kuće – Zapisi jednog shizofreničara“ svojevrstan je novosadski brevijar, a pisac čuvar duha mesta, odnosno Novog Sada. Autor se kreće poznatim gradskim toponimim (poslastičarnice, bioskop, delovima grada…) ulicama, kako kaže stazom, koja je ustvari Mebijusova traka. Sve vreme raspravlja sa samim sobom o svetu danas, odnosi autofikcije i fikcije u književnosti, uticaju tehnologije na čoveka i svet, o klimatskim promenama, pandemiji, porodici, vaspitanju. Na tom putu sreće osobe sa stvarnim ili izmišljenim imenima koje su prolazile/još prolaze kroz njegov život i razračunava se njima, sa nekima oštro, nekima je neskriveno blagnaklon. Neka imena ponavljaju se iz prvog dela trilogije „Život pesnika – Political nigredo“ (Nojzac, 2023). Prepliće prošlost i sadašnjost, detinjstvo, piše o mladalačkoj šizofreniji (otuda podnaslov) sa kojom se borio pola godine i kaže „da je zdravlje ostrvce ispod koga je okean, univerzum. A univerzum je ludilo“. Ipak, glavni junak ovog romana je Grad, Novi Sad.
Slobodan Tišma na promociji romana „Ima li koga kod kuće – Zapisi jednog shizofreničara“ – „Ono što mi je bitno za trilogiju je da sačuva nešto od Urvideka, Novog Sada iz pedesetih, šezdesetih godina, nešto što je do danas prisutno na Limanu ili u Banatiću (delovi Novog Sada, prim.korzoportal). Dobri romani su uvek o iskustvu grada o urbanom životu. To je poezija u suštini, trenuci kada se ništa bitno ne događa, a postoje mirisi, svetlost, zvuci, neka profanost koja je toliko uzbudljiva. Čovek bi da zauvek to sačuva, da sa sobom uvek nosi.Pavlovu ulicu (ulica Pap Pavla, prim. korzoportal) kada sam bio mlad. To je dragoceno. Ta nesigurna linija između umetnosti i života, ta Mebijusova linija…”.
Slobodan Tišma o pisanju i piscu – “Rembo je govorio da je pisac kao umetnik u poziciji vrhovnog zločinca. Ima slobodu da piše razne stvari koje na neki način mogu da nam stvaraju ugođaj zadovoljstva, ali i da povređuju. Kada mešaš fikciju i stvarnosno, uvodiš i likove iz stvarnosti, uvek si u situaciji da činiš i loše stvari… Stvaralac ne može da bude ograničen obzirima, mora da govori ono što mu dođe pa kud puklo da puklo! Ne može da razmišlja o tome ko će biti povređen. Neki su se na mene naljutili, neki pretili sudom, neki do danas ne razgovaraju sa mnom. Žao mi je, volim te ljude, stvarno, nisam imao nameru da ih povredim…”
Iz romana „Ima li koga kod kuće – Zapisi jednog shizofreničara“ – “… Uvek sam kukao što nisam živeo na moru, na morskoj obali. Mislio sam da ništa drugo nije potrebno, samo da posmatram pučinu, igru talasa, da snatrim Veliko podne na Mediteranu. To je suština postojanja. Ali svi hrle na more, svi bi hteli tamo da se baškare. Prema tome treba uzeti drugi pravac, boraviti u nekom neuglednom kraju, skromnom, jednostavnom, koji nije baš pod nosom. Malo parčence zemlje, malo zelenila i sunca za koje niko nije spreman da se otima. Možeš to pronaći bilo gde u gradu. Treba samo biti svestan trenutka…”