Nora Mesaroš izlaže crteže u galeriji Šok zadruge, u okviru izlagačke sezone „Zlo ne spava“.
Nora Mesaroš
Nora Mesaroš diplomirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na Odseku za slikarstvo. Realizovala je nekoliko samostalnih izložbi (Pančevo, Zrenjanin, Inđija), i izlagala na više grupnih izložbi. Dobitnica je je nekoliko nagrada u oblasti crteža i slike. Bila je jedna od Perspektivnih 2013. godine i od tada sarađuje sa Šok zadrugom.
Na izložbi pod nazivom „Bilo jednom…“ Nora Mesaroš je predstavila izuzetnu crtačku veštinu i ne manje i jedan vrlo promišljen umetnički prosede. Iako naslov upućuje na uobičajeni narativni obrazac kojim započinju mnoge priče na izloženim crtežima priča postoji tek kao otvorena mogućnost. Citati, vizuelni tragovi, intertekstualni fragmenti postavljeni su kao elementi ili smernice na osnovu kojih priča tek treba da nastane. Tako je publici pružena prilika da nadilazeći pogled pukog posmatrača svojim čitanjem slika na kratko podeli poziciju autora.
Izložba u galeriji Šok zadruge
Pažljivo kombinujući niz sećanja, urbanih mitova, intimnih priča, privatne i nevidljive istorije koji cirkulišu u javnom domenu, serija crteža “Bilo jednom ”, kao privremena celina koja stvara korelaciju između naigled nepovezanih događaja, funkcioniše kao dokument i zbirka priča bizarno-anegdotskog karaktera.
Kao selektor priča koje treba da budu sačuvane, crteže gradim polazeći od sećanja, pažljivo artikulišući tok svesti i istraživanje dokumenata kao što su novinske reportaže, video, fotografije itd. Mozaik koji se gradi od sakupljenih i prisvojenih elemenata stvara formu koja otvara novo isčitavanje slike (image). Koncipirano metodom asocijacije, semantičkim igrama, svaka priča ponaosob uobličena je u formi crteža narativnog karaktera, Crteže prate tekstualni zapisi koji postaju njihov integralni deo. Crtež i tekst nastaju postupkom redukovanja izvornog sadržaja, isecanjem i izbacivanjem delova u cilju njegovog rearanžiranja, reinterpretiranja i otkrivanja novog sadržaja.
Crtež je sklopljen od određenog broja manjih crteža коji funkcionišu kao početne informacije ili uporišta za stvaranje novih priča.On predstavlja rezervu značenja koja može/treba da inicira dalju razradu narativa. Otud crteži postaju moguća arhiva budućih priča, Svaka priča je u vezi sa ostalim pričama u seriji, međusobno se nadopunjuju i pružaju dodatna iščitavanja celine, dovodeći do usložnjavanja rada na semantičkoj ravni i povezivanja priča u formu sličnu hipertekstu. (Nora Mesaroš)
Šok zadruga, Novi Sad, jun 2015.
PROČITAJTE VIŠE NA: