Reprezentativna izložba „Na putevima srpske umetnosti 1923 – 2023: od Konjovića do Marine Abramović“ otvorena je u prostoru Distrikta u Novom Sadu (30. septembar 2023), prema konceptu likovnog kritičara Save Stepanova. Korzoportal
Izložba „Na putevima srpske umetnosti 1923 – 2023: od Konjovića do Marine Abramović“ sastoji se od pet celina koje su raspoređene u šest prostora u okviru Distrikta. Sva dela su iz privatnih kolekcija, odnosno ni jedno nije muzejsko i prema rečima autora Save Stepanova „predstavljaju pregled onoga šta se dešavala u srpskoj umetnosti za tih stotinu godina. Želeo sam da predstavim globalni uvid u srpsku umetnost, ono što je najreprezentativnije, pa da odatle može ko želi da pravi svoju koncepciju“. Na otvaranju izložbe međunarodno afirmisani umetnik Balint Sombati izveo je performans “Na liniji”, a prikazan je video rad novosadskog umetnika Dragana Vojvodića “Distorzija organizma”.
Dragan Vojvodić, “Distorzija organizma”
Neka od imena umetnika čija dela se u raznim formama mogu videti na obimnoj izložbi „Na putevima srpske umetnosti 1923 – 2023: od Konjovića do Marine Abramović“: Sava Šumanović, Milan Konjović, Milenko Šerban, Zora Petrović, Milena Pavlović Barili, Olja Ivanjicki, Mića Popović,Vladimir Veličković, Olga Jevrić, Boško Petrović, Marina Avramović, Katalin Ladik, Raša Todosijević…
Sava Stepanov o svojoj koncepciji izložbe „Na putevima srpske umetnosti 1923 – 2023: od Konjovića do Marine Abramović“ – „Osnovna ideja je bila da pokažem šta se zapravo dogodilo u tom periodu, bez želje da objašnjavam, ili da navijam za neki od pravaca. Pokušao sam da ukažem na neke tačke koje ne bi smele da se zaobiđu. U tome nisam ni kompletan, ni iscrpan jer se to ne može postići jednom izložbom, ali mislim da ovde ima puno dobrog materijala za onoga ko želi da se bavi umetnošću“.
Prvi deo izložbe je period od dvadesetih godina prošlog veka i pojave zenitizma, kao našeg autentičnog doprinosa internacionalnoj avangardi, te razvoj modernog srpskog slikarstva do početka Drugog svetskog rata – od kratkotrajnog, ali značajnog kubizma, do ekspresionizma između dva rata. Posleratna previranja u srpskoj umetnost (od 1945. do kraja 60-tih) predstavljena su kroz dela nove generacije umetnika koja će uvesti srpsku (i jugoslovensku umetnost) u evropske umetničke tendencije. Potom se javljaju zagovornici enformela, a zatim i nekoliko zagovornika stavova “novih tendencija”. Još tokom ranih šezdesetih i sedamdesetih u srpskoj umetnosti se pojavljuju pokreti obnove slike i nove figuracije. Veliki rez u našoj umetnosti je napravljen krajem šezdesetih i tokom sedamdesetih godina prošlog veka kada nastupaju akteri tzv. “nove umetničke prakse” i konceptualne umetnosti. Postmodernistička umetnost osamdesetih u predkrizno jugoslovensko doba, donosi pokret “nove slike” sa neoekspresionističkim slikarstvom.
Balint Sombati, “Na liniji”
U poslednjoj deceniji dvadesetog veka događaju se aktivistički pokreti, obavljaju se modernistički principi naročito izraženi u “novoj skulpturi”. Sava Stepanov tu se zaustavio objašnjavajući “nisam hteo da se bavim istorijom perioda u kome živimo. Vreme će pokazati vrednosti umetničkih praksi tog perioda. Zaključio sam izložbu novim medijima, jer su oni osnovna karakteristika umetnosti posle 2000. godine, kada se istražuju nove umetničke mogućnosti digitalne, tehnološke i ekranske slike”.
Izložba „Na putevima srpske umetnosti 1923 – 2023: od Konjovića do Marine Abramović“ održana je u okviru manifestacije Kaleidoskop kulture, u saradnji sa Fondacijom Novi Sad – evropska prestonica kulture, a povodom veka od kada je u Novom Sadu formiran Distrikt. Izložba je otvorena do 30. oktobra 2023, uz prateće programe. A na kraju, ne najmanje važno, primedba – nedostaju ispisane legende uz umetnička dela!