Tema aktivističkog magazine Liceulice u dvobroju jul/avgust (2026) je “Generacije – jazovi i mostovi preko njih”. Foto: korzoportal
Uvodnik u letnjem dvobroju Liceulice – Poslednjih godina je u medijima sve popularnije govoriti o sociološkom fenomenu generacija. Ako samo površno prođemo kroz naslove, ili proskrolujemo kroz feed, već će nas negde tu sačekati bumeri ili milenijalci, generacija X ili generacija Z. Njihove karakteristike, ili omiljena muzika, ili politički stavovi, ili najdraže modne kombinacije i tehnološki gadžeti. U novom broju nas je zanimalo da doprinesemo javnoj raspravi o ovom kompleksnom fenomenu – raspravi u kojoj se mnogo šta otkriva, ali i mnogo šta simplifikuje – te smo odlučili da ispitamo i sam fenomen generacija, ali i u kojoj su i kakvoj vezi različite generacije sa političkim stavovima, tehnološkim promenama i popularnom kulturom.
Uvek prateći aktuelne događaje, ovog puta to je tragična smrt Marđan Satrapi (Rašt, Iran 1969 – Pariz, 2026), iransko/ francuske autorke stripova, filmske rediteljke i autorke dečijih knjiga, prve dve strane/dve poslednje su iz njenog najpoznatijeg dela grafičkog romana Persepolis. U njemu je opisala svoje odrastanje u Iranu tokom i posle Iranske revolucije 1979. godine. Nekoliko godina kasnije filmska adaptacija ovog romana nominovana je za Oskara u kategoriji animiranog filma. Persepolis je preveden na 24 jezika među kojima je i srpski (Fabrika knjiga, 2006, Čarobna knjiga, 2019).
U tekstu Milenijalskozelena i Džen-zi braon: nijanse generacijskih razlika (Gen Z je naziv za generaciju rođenu od sredine devedesetih 20. veka do 2010, prim korzoportal), Dunja Karanović istražuje šta se krije iza naziva milenijalci, Gen X ili Gen Z, razgovarala je sa sociološkinjom Hristinom Cvetičanin Knežević “… to više nisu prvenstveno samo sociološki termini, već su i identitetske i tržišne kategorije… Nisu sve razlike koje nam se predstavljaju kao generacijske zaista posledica generacije, mnoge su rezultat tržišta koje od naših identiteta pokušava da napravi još jedan proizvod”.
Slede tekstovi Od lažnih Čerčilovih citata do dogitalne revolucije (Stefan Slavković), Kratka istorija nezadovoljstva sopstvenim telom (Anja Anđušić), Generacijski jaz osvetljen ekranom (Sonja Radivojević), Apokalipse prošle, apokalipse buduće (Bojan Marjanović), Koliko košta leto (Predrag Momčilović).
Kao do sada, Liceulice predstavlja svoje ulične prodavce. Ovog puta to je rođeni Beograđanin Andreja Nikolić koji devet godina prodaje ovaj aktivistički magazin u rodnom gradu – Hobi mi je istorija. U junu sam u Klubu prodavaca organizovao svoj kviz, baš sam se radovao tome. Uvek sam imao peticu iz istorije, to me je privuklo da malo više gledam i čitam po internetu.Volim da znam ko je kad vladao, ko je kome smeštao… Najviše uživam u domaćoj istoriji. Razne pouke iz nje mogu da se izvuku, poput toga da morate svoj svet da napravite sami. To bih voleo da kažem mladima – za kraj.
Još je mnogo zanimljivih rubrika, kupite Liceulice, čitaćete danima. Izdvajamo dve – Enciklopedija hrabrih: Mladić maslinastih krila Zorice Jevremović koja je posvećena Dejanu Nebrigiću (1970 – 1999), jednom od prvih gej aktivista na ovim prostorima, bio je jedna od prvih osoba koja je to obnarodovala. Pored LGBT aktivizma, bio je antiratni aktivista, deklarisani antinacionalista i antimilitarista. Bio je član grupe Žene u crnom protiv rata. Autor je proznih zapisa. Postuhmno je odlikovan 2000. nagradom Felipa de Souza koju dodeljuje International Gay and Lesbian Human Rights Commission.
O spisateljici/publicistkinji Slavenski Drakulić (1949 – 2026) poznatoj u regionu i inostranstvu, i njenom obimnom delu, pisala je Vladislava Gordić Petković – Još od osamdesetih godina (prošlog veka, prim. korzoportal) i svoje prve knjige “Smrtni grijesi feminizma” ističe se kao jedna od prvih autorki koja se u Jugoslaviji bavila feminističkim temama na način koji je bio suprostavljen dominantnim društvenim i političkim matricama. Tokom ratnih devedesetih godina bila je jedna od najglasnijih kritičarki nacionalističkog jednoumlja i, posle nezapamćene medijske hajke na nju i još četiri književnice, napušta Hrvatsku. Nastavlja da piše prozne/esejističke knjige, fikcionalizovane biografije poznatih žena koje su ostale u senci svojih muževa poput Fride Kalo i Mileve Marić Ajnštajn.